Црква и грађани против истраживања руда на планини Озрен

Министарство енергетике и рударства Републике Српске (РС) је у априлу ове године издало рјешење којим дозвољава детаљна геолошка истраживања олова, цинка, никла, бакра и пратеће асоцијације метала на овом подручју.

Република Српска 21.12.2021 | 08:09

Највећи број мјештана општине Петрово, на сјевероистоку Босне и Херцеговине (БиХ), противи се геолошким истраживањима руда на планини Озрен, гдје се налази ова општина.

Министарство енергетике и рударства Републике Српске (РС) је у априлу ове године издало рјешење којим дозвољава детаљна геолошка истраживања олова, цинка, никла, бакра и пратеће асоцијације метала на овом подручју.

Рјешење је добила фирма “Медени бријег” из Бијељине, на истоку БиХ. Ову фирму је основала фирма „Лyкос Балкан Металс” (ЛБМ), која је регистрована у истоименом граду.

“Не желимо никаква истраживања. Желимо им срећу на неком другом мјесту”, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Никола Микелини из Сочковца, села у општини Петрово гдје су истраживања трајала од априла до новембра.

У новембру су, наиме, грађани протествовали против геолошких истраживања, након чега су обустављени радови.

Општинска власт подржала грађане

Скупштина општине Петрово задужила је начелника да од надлежног министарства тражи да преиспита законитост рјешења којим се фирми „Медени бријег“ даје дозвола за геолошка истраживања.

Ово законодавно тијело је затражило од надлежног министарства и извођача геолошких истраживања обустављање свих радова на територији општине Петрово.

“Ја сад чекам реакцију Министарства, односно позив на званични састанак од министра”, каже за РСЕ Озрен Петковић, начелник Општине.

Додаје како њему није познато да ли се на поменутој локацији налазе рудне залихе племенитих метала.

“Знам да је овдје некада постојао рудник азбеста који је одавно затворен. Племени метали су широк појам и ја стварно не знам да ли тога има овдје”, оцјењује Петковић.

Шта каже носилац дозволе за геолошка истраживања?

У фирми ЛБМ кажу како имају податке о историјског грађи о геолошким истраживањима на подручју БиХ која се налази у геолошком заводима у Сарајеву и Зворнику.

Како за РСЕ истиче директор компаније Милош Бошњаковић фирма се бави геолошким истраживањима базичних метала које, углавном, прате и племенити метали.

“Иако представника бијељинске фирме тренутно нема у Петрову, то не значи да су геолошка истраживања заустављена”, тврди Бошњаковић, додајући да и он очекује реакцију Министарства енергетике и рударства РС.

“Таман посла да смо одустали. Зашто би одустали? Чекамо да се надлежни огласе и кажу какве ми то папире имамо, да ли су они исправни и релевантни. Могу да у ваш микрофон кажем да су исправни”, истиче Бошњаковић.

Министарство енергетике и рударства РС није одговорило на упит РСЕ да ли су прије издавања дозволе контактирали грађане, те шта мисле о њиховом и противљењу локалне власти да се у овој општини врше геолошка истраживања.

Иначе, РСЕ је у посједу рјешења за извођење детаљних геолошких истраживања олова, цинка, никла, бакра и пратеће асоцијације метала, које је фирми “Медени бријег” из Бијељине средином априла 2021. издало Министарство енергетике и рударства РС.

У документу се наводи да предвиђена истраживања морају бити завршена до 16. априла 2023. године и да је носилац истраживања морао да плати накнаду од око 9600 марака (око 4800 еура).

У цијели случај се умијешала и црква

Геолошким истраживањима руда на планини Озрен се противи и Српска православна црква (СПЦ).

Ова вјерска заједница је иницирала формирање удружења за заштиту животне средине “Озренски соко”, како би, како наводе, спријечили евентуалну продају земљишта фирми “Медени бријег”.

„Искрено се надамо да се неће појавити нико од тих појединаца који би продали своје земљиште. Активирамо наше људе из дијаспоре да га оформимо, да то све буде легитимно и легално, да имамо свој печат и жиро-рачун, да ћемо добијати намјенска средства за то. Ако до тога дође, да ће то моћи да се купи, да се препише и преведе на цркву, а шта ће даље с тим црква да ради, то ћемо сви заједно у договору да рјешавамо“, каже за РСЕ свештеник Давор Петковић.

И док грађани подржавају активности цркве, директор бијељинске фирме каже да се не жели мијешати у њихов рад.

“Иако је њихова реакција таква каква је, ја нећу коментарисати нити имам право. Јако поштујем Српску православну цркву”, истиче Бошњаковић.

Додаје и како му није познато да је СПЦ покренула оснивање удружења које би се бавило и откупом земљишта у Петрову.

“Немамо намјеру откупљивати земљу. Што ће нам земља кад не знамо шта је испод земље. Овдје је проблем што неко намјерно креира причу о копању, литијуму, руднику, а ми нити тражимо литијум, нити отварамо рудник, нити шта копамо. Бавимо се детаљним геолошким истраживањима да би грађанима и себи, као инвеститору, показали шта има испод земље на подручју општине Петрово и да ли ишта има. Локална заједница има стопроцентну власт да ли ће отворити рудник или не”, наводи Бошњаковић.

Шта је до сад урађено у геолошким испитивањима?

Радници фирме “Медени бријег” у протеклих неколико мјесецу у Петрову су насипали шумске путеве који воде до њихових истражних бушотина.

У том дијелу Сочковца живи Драго Благојевић, који каже како није знао шта се ради у околини његовог имања.

“Богами једно 10 дана су довлачили материјал, ако није и више. То су два камиона довлачила”, каже Благојевић.

Истраживањима у близини куће се противи и мјештанин Зоран Васић.

“Прије неких мјесец и по дана дошли су и хтјели су да праве неку бушотину код куће. Нисам пристао на то из једног разлога, пошто нисам знао шта се ту ради. Кад сам рекао да не пристајем на бушење у свом дворишту отишли су и више се нису појављивали”, каже Васић.

Једна од бушотина налази се на приватном земљишту породице Тешић из Сочковца.

“Нудили су 1000 марака (око 500 еура, оп.а). 500 за пут и 500 за бушотину. Нисмо још узели паре. Видјећемо шта ће бити. Чуо сам се са геолозима и они причају да чекају прољеће. Мени сад да је да се то врати, склони, затрпа, прекине. Можда одштету неку да добијемо што су ушли у посјед. Исјечено је од 15-20 метара дрва”, прича Жељко Тешић.

Његов брат Вељко каже како им је новац понуђен након уласка у њихов посјед.

“То штете што су направили то не може покрити. Није фер никако. Сад кад би дошли дао бих ја њима 1000 марака да не долазе”, додаје Вељко Тешић.

Но, директор фирме Милош Бошњаковић тврди да се истраживања не врше на земљишту противно вољи власника.

“Нећемо ми ући ни у чију земљу, ни у чије двориште без дозволе. Не знам те цифре. То наша правна служба ради. Свим људима у чију земљу смо ушли платили смо нешто, да ли је то 500, 300 или 1300 марака, не знам стварно, али то је опет ствар погађања. Имали смо примјера да нам власници нису тражили ништа и да су нам рекли да знају шта су геолошка истраживања”, додаје он.

Геолошка истраживања планирана и у Мркоњић Граду, Чајничу и Шипову

Лyкос Балкан Металс д.о.о. Бијељина је берзанска компанија из БиХ у власништву аустралијске компаније Лyкос Металс Лимитед, листиране на Аустралијској берзи вриједносних папира.

Пројекти на којима фирма тренутно ради и за које посједује истраживачке лиценце лоцирани су у општинама Петрово, Мркоњић Град (укључујући дијелом Језеро и Шипово), те у општини Чајниче.

Лyкос Балкан Металс д.о.о. власник је фирми Медени Бријег, “СНК Метали” и “Браха ресоурцес” које су носиоци истражних лиценци за пројекте Сињаково, Сочковац и Чајниче, наводи се на званичној wеб страници компаније.

(РСЕ)