Цијене "дивљају", Робне резерве не постоје, власт ћути

Због сталног раста цијена на свјетском тржишту, прије свега енергената и доласка зимске сезоне, врло извјесно је да ће цијене у БиХ додатно расти, иако су већ сад на рекордном нивоу. Истражили смо да ли је дошло вријеме да доносиоци одлука у БиХ коначно реагују и кроз смањење пореских оптерећања зауставе дивљање цијена.

Република Српска 09.11.2021 | 19:53

Да би се криза у овој ситуацији ублажила, потребно је активирати Робне резерве, које у Републици Српској не постоје још од 2017.године.

Њихова основна улога била би да у посебним условима интервенишу и помогну привреди и становништву. Министарство трговине и туризма Српске задужено је за интервентне набавке.

Међутим, из овог министарства раније је саопштено да Влада Српске доноси Одлуку којом проглашава постојање озбиљних поремећаја на тржишту, а финансијска средства за интервентне набавке се обезбјеђују из буџета Српске. 

"Када говоримо о средствима, Буџет Републике Српске је у овом тренутку стабилан и у случају уочених поремећаја и доношења Одлуке којом се проглашава постојање озбиљних поремећаја на тржишту, у буџету постоје средства којима би се реализовале интервентне набавке у складу са одредбама овог Закона", саопштено је из министарства трговине и туризма.

Ако средства постоје, поставља се питање зашто држава не реагује. Иако је Влада Српске почетком новембра ове године донијела одлуку да смањи марже на основне животне намирнице у малопродаји са 10 на 8 одсто, то неће значајно допринијети уштеди грађана.

Прецизније, на утрошених 100 КМ Влада је својим грађанима уштедила двије марке, што није довољно ни за литар јогурта који у маркетима кошта у просјеку 2,2 марке. Међутим, кажу економисти, треба имати у виду да ограничавањем марже власт не може контролисати цијену производа.

„Очекујем од власти да јасно изађу пред грађане и кажу да ли нешто јасно могу желе да ураде или не размишљају о томе јер тако све дјелује. Постоји одредба закона која њима даје могућност да утичу а трпе грађани јер цијене ће расти за више од оног колико би било реално да свако у ланцу снабдијевања подигне цијену јер то раде фирме у ланцу снабдијевања подижу цијене за мало јер свако гледа у инересу да намакне профит“, каже Јелена Тривић, економиста.

Поскупљења више нису тиха, а потрошачка корпа из мјесеца у мјесец скупља је и за неколико стотина марака.  Од надлежних институција се очекује да ураде анализу и зауставе раст цијена. То је и инцијатива Савеза синдиката које је упутило Влади Српске, да се смање марже и утиче на контролу цијена на тржишту. 

„Евидентно је да расту цијене оних производа и услуга које јесу свакодневна потреба сваког домаћинства да би смо обезбиједили основне потребе, ако погледамо исти период прошле године цијене горива су падале али  није дошло до пада цијена осталих производа услуга већ су цијене стихијски неоправдано расле“, каже Божана Радошевић, Савез синдиката РС.

И привредници се боре за опстанак на тржишту јер су суочени са неколико различитих криза истовремена што утиче на њихову конкурентност, кажу у Привредној комори. Истичу да све оно што се дешава на свјетском тржишту на крају се одрази и на пословање наших привредника.

„С обзиром да смо ми мала економија на крају се одрази на цијенама у малопродаји и врло тешко имамо могућност да и ми реагујемо и амортизујемо све те ударе који долазе с вана, један од начина како можемо биле би и робне резерве којих нажалост немамо али да имамо могли би смо реаговати бар да ублажимо овакву ситуацију кад су у питању поједине цијене појединих производа“, каже Владимир Благојевић, Привредна комора РС.

Иако су плате и пензије у Српској незнатно порасле, чињеница је да поскупљења у тој трци носе титулу сталног побједника.Оно што је сигурно је то да ће све посљедице поново сносити крајњи потрошач, којем је новчаник ионако већ полупразан и који једва састави крај с крајем сваког мјесеца. Зато не изненађује чињеница да грађани БиХ одлазе у иностранство, и то дословно, трбухом за крухом.

(БН)