Преко 5 милијарди дуг, предузећа у губицима

Милорад Додик опет пријети најавама о повлачењу сагласности за одређене институције на нивоу државе, иако је јасно да о томе може одлучивати само Парламентарна скупштина БиХ. Истовремено, економска ситуација у Републици Српској је све лошија, јавни дуг је све већи, буџетски дефицит је огроман, кредити долазе на наплату, а нека јавна предузећа не могу ни наћи кредитора. Али Додик, чини се, иде на све или ништа…

Република Српска 12.10.2021 | 08:31

Након одржане сједнице Извршног комитета СНСД-а, предсједник ове странке и члан Предсједништва БиХ Милорад Додик одржао је још једну конференцију за медије. Поново је запријетио да ће Народна скупштина Републике Српске одлучивати о повлачењу сагласности за све што је изван „изворног Дејтона“, тачније о повлачењу сагласности које су ранијих година дате за формирање одређених институција на нивоу БиХ. 

Политички аналитичар Велизар Антић за Журнал говори како Додик јесте у праву када је ријеч о томе да се увелико одступило од онога што је договорено у Дејтону, но да ствари нису тако једноставне када говоримо о надлежностима које има данас држава, прије свега мислећи на Оружане снаге БиХ и Управу за индиректно опорезивање БиХ које Додик често спомиње:

„Усвојени су одређени закони, донесена су нека нова тијела, организације, институције на нивоу БиХ, а да бисте ви њих угасили мора све поново проћи исту процедуру, кроз Парламентарну скупштину БиХ. А, велику већину надлежности које Додик спомиње је управо он потписао са колегама из СНСД-а. Углавном, ако се желе укинути нпр. Оружане снаге БиХ, мора се проћи иста процедура као и приликом оснивања.“

Антић истиче да је ово посљедња карта на коју игра лидер СНСД-а: „Он види да, једноставно, губи подршку народа, рејтинг СНСД-а пада, скандали и афере свакодневно сустижу једна другу. Једноставно, отворио је превише неких фронтова на све стране и он нема више шта да понуди. Једина карта на коју он може да игра је карта национализма, карта нових референдума… Он игра на све или ништа.“

ЛОША ЕКОНОМСКА СИТУАЦИЈА

И док Милорад Додик са својим најближим сарадницима води своје политичке битке, економска ситуација у Републици Српској је веома лоша, упозоравају економски аналитичари. Но, ако питате Додика, у Српској ситуација је, у најмању руку, добра.

„Ребаланс буџета је најбоља манифестација успјешности једне економске политике. Чињеница је да су за 220 милиона приходи већи од оних који су планирани, а који су прикупљени на бази појачане привредне активности“, истакао је Додик.

Вратимо се неколико дана уназад када је министар финансија Републике Српске Зора Видовић, образлажући Програм фискалне консолидације који је, уз ребаланс буџета, усвојила Народна скупштина РС, рекла да укупан буџетски дефицит Републике Српске износи 620 милиона КМ или 5,7 посто БДП-а. Како је обзнанила, дали су и препоруке за смањење плата у неким локалним заједницама. 

„Ти повећани приходи се односе на 2020. годину, а то је смијешно, с обзиром на то да су цијене отишле драстично и основа за обрачун пореза, поготово пореза на додатну вриједност, је много већа. Даље, зашто неко ради Програм фискалне консолидације ако је нешто тако сјајно? Зашто би неко радио тај програм, најављивао кресање трошкова и остало, ако је све толико дивно?“, говори економиста Светлана Ценић.

Но, ово је само један у низу забрињавајућих података. Како истиче економски аналитичар Зоран Павловић, посљедњи доступни подаци говоре да је ниво задужености прешао 5,5 милијарди марака: 

„Чак је у некој мјери износ већи него у Федерацији, а Федерација има већи број становника и већи економски потенцијал. Задуженост по становнику је у Републици Српској значајно већа него у Федерацији. У овом моменту правити ребаланс који ће водити додатној потрошњи која није усмјерена јачању привредних потенцијала и стварању нових вриједности је неразумно понашање. Ако има вишка прихода, они требају послужити за враћање кредита, а не за додатно трошење. Оно што је министрица Зора Видовић спомињала је потрошња, а није развојног карактера.“

Даље, велики број јавних предузећа биљежи огромне губитке. Каква је реална ситуација најбоље показује податак да „Поште Српске“ нису успјеле да нађу банку која ће им дати позајмицу од 1,5 милиона КМ, а која им је неопходна за одржавање текуће ликвидности. Дакле, јавни дуг константно расте, а многи кредити још нису ни стигли на наплату јер су још увијек у „грејс“ периоду.

Подсјетимо се и да је износ минималне пензије у Републици Српској тек око 200, а просјечне око 400 КМ. Пензионери су, истина, недавно добили и додатак на пензију, но он је износио само 50-80 КМ. Овоме додајмо и да је поред бројних поскупљења којима свједочимо, најнижа плата подигнута за само 20 КМ и сада износи 540 КМ. Издвајања за социјално угрожене су, такође, на ниском нивоу.

Нпр. дјечији доплатак по дјетету се броји тек у десетинама марака, а новчана накнада за незапослене је 45-50% просјечне плате коју је лице остварило у посљедња три мјесеца рада. Споменимо и да нпр. инвалиднина за лице коме је утврђено тјелесно оштећење у висини од 100% износи тек 15% просјечне плате у Српској.

Но, чини се како све ово не забрињава много владајућу олигархију у Републици Српској. Штавише, Додик је позвао све људе из Републике Српске, који раде у институцијама на нивоу БиХ о којима би се требало гласати у Народној скупштини РС, да се повуку и да ће бити запослени у институцијама и организацијама у Републици Српској. Ријеч је о око 7.000 људи.

Ценић и Павловић истичу како Република Српска нема довољно новца за то и како би то био само још један удар на буџет.

„Не може, једноставно нема пара. Њихова буџетска рупа је већ сада милијарду, отприлике. Тих 7.000 је непродуктивних и њих треба сада нејака привреда да издржава? То је ван сваке памети, јер то буџет Републике Српске, ни ребалансиран, ни никакав, не може издржати и није предвиђено“, наводи економистица Светлана Ценић, док Зоран Павловић истиче да је јавна администрација свакако већ енормно велика с лошим резултатима рада. 

Ако би у неком случају Додик реализовао све пријетње, шта би то значило за становнике Републике Српске?

„Па они ће плаћати све те дугове и носити сав тај терет. Више људи у јавној управи значи да ће морати или дизати порезе или дизати нове кредите, ако им уопште ико да кредит, као Републици Српској. То је потпуно нереално, потпуно смијешно. Додик је иначе обесмислио економију и наставља да је обесмишљава. Када они причају о економији, ја се заиста смијем, јер је ту толико контрадикторности и нелогичности“, истиче Светлана Ценић.

ПОЗИЦИОНИРАЊЕ ПРЕД ИЗБОРЕ

Међутим, Додик и његови сарадници и не причају о овим проблемима, него радије продубљују подјеле и погоршавају ионако тешку политичку ситуацију у државу. За политичког аналитичара Велизара Антића ријеч је о позиционирању пред сљедеће изборе, а свакако није случајност да Додик на свакој конференцији за медије по неколико пута спомене опозицију у Републици Српској.

„Мислим да Милорад Додик овом реториком покушава да увуче и опозицију у ову своју игру, гдје би они апсолутно били поражена страна“, објашњава Антић. 

Ипак, Додикова реторика и одређени потези Српској итекако могу донијети проблеме. Посебно када говоримо о његовом односу према америчким и појединим западним званичницима и дипломатама.

„Мислим да никако није добро за Републику Српску правити поново непријатеља од САД-а“, истиче Антић додајући како Додик можда и свјесно иде на то да му се уведу нове санкције, јер му то доноси политичке поене.

(зурнал.инфо)