Како свјетски лидери користе пореске оазе?

Милиони докумената достављених новинарима откривају како светски лидери, милијардери и познати користе пореске оазе. Међу њима су Тони Блер, украјински председник Зеленски и певачица Шакира.

Свијет 03.10.2021 | 21:03

Новинарско истраживање названо Пандорини папири открило је да је више десетина садашњих и бивших државника и моћних милијардера повезано са компанијама које користе пореске оазе. Међу крупним рибама чије су финансијске конструкције разоткривене налазе се бивши британски премијер Тони Блер, јордански краљ и кенијски председник Ухуру Кенијата.

Банковни рачуни на офшор локацијама често су коришћени да се тајно померају огромне суме новца и прикрива стварни иметак.

У истраживању Међународног конзорцијума истраживачких новинара (ИЦИЈ) и 150 медија широм света - укључујући редакцију ДW на турском језику - откривено је да је 330 јавних званичника широм света повезано са офшор рачунима.

Међу њима су министри финансија Пакистана, Холандије и Бразила, као и бивши министри финансија Малте и Француске - укључујући некадашњег шефа Међународног монетарног фонда Доминика Штрос-Кана.

Вила Тонија Блера

Истраживање ИЦИЈ-а показује да моћни политичари, који би могли да окончају скривање новца и избегавање пореза употребом пореских рајева - заправо и сами профитирају од таквог система.

Рецимо, бивши британски премијер Ентони Блер који се јавно залагао против избегавања плаћања пореза. Пандорини папири сада откривају да су Блер и супруга дошли до зграде вредне 7,6 милиона евра тако што су купили офшор фирму која тргује некретнинама и то од породице бахреинског министра Заједа бин Рашида ел Зајанија.

Тако што су купили уделе фирме - а не директно саму зграду - Блер и његова супруга су избегли да плате порез на иметак од око 350.000 евра.

Блерови и Ел Зајанијеви тврде да нису имали појма да су ови други умешани у дил. Чери Блер, супруга бившег премијера, тврди да њен муж није био укључен у трансакцију и да фирма данас више не постоји.

У папирима који су процурили до новинара помиње се и чешки премијер Андреј Бабиш, милијардер који се 2017. домогао изборне победе обећавајући борбу против корупције.

Бабиш је 2009. убризгао око 19 милиона евра у огранак једне нафтне компаније како би купио вилу са два базена и биоскопом на француској ривијери, у близини Кана.

Како су у оквиру истраживања открили чешки новинари, Бабиш никада званично није пријавио да има уделе у нафтној компанији нити ту вилу. Он је одбио да одговара на питања новинара.

Украјински председник Владимир Зеленски имао је уделе у нафтној компанији регистрованој на Британским Девичанским Острвима.

Само месец дана пре него што је у априлу 2019. изабран за председника, Зеленски, бивши комичар и глумац, тихо је продао свој део фирме Сергију Шефиру. Њих двојица су иначе блиски пријатељи и пословни партнери.

Документи из јуна 2019. показују да је Шефир задржао уделе у компанији званој Малтекс чак и пошто се прикључио администрацији Владимира Зеленског.

Краљ воли Малибу

Кенијски председник Кенијата, изданак најпознатије политичке династије у земљи, такође се у јавности залагао за борбу против корупције и транспарентност у политици.

Али, Пандорини папири сада показују да су Кенијата и његова мајка уписани у власништво једне фондације у Панами, познатом пореском рају.

Други чланови фамилије поседују пет офшор компанија са иметком од око 25 милиона евра. Кенијата и његова породица игнорисали су упит новинара ИЦИЈ-а.

Пандорини папири откривају праве власнике у 29.000 офшор компанија.

Неке од њих се користе да се скрију банковни рачуни, приватни авиони, јахте, виле или дела познатих уметника попут Пикаса и Бенксија.

Јордански краљ Абдулах ИИ је, рецимо, пазарио три виле на плажи у Малибуу, чувеном калифорнијском уточишту познатих милионера. То га је коштало близу шездесет милиона евра.

Краљ је купио некретнине усред Арапског пролећа, када су Јорданци преплавили улице протестујући против владајуће династије, корупције и незапослености.

Документи разоткривају и мароканску принцезу Лалу Хасну као власницу нафтне компаније која је купила кућу од десетак милиона евра у најбољем делу Лондона.

Хасна је платила кућу из фонда "Мароканске краљевске породице", где је као њено занимање наведено - принцеза.

Колумбијска певачица Шакира и бивша индијска звезда крикета Сачин Тендулкар су нека од имена из шоу-бизниса и спорта која се помињу у Пандориним папирима.

Шакирин адвокат је рекао да су њени офшор банковни рачуни били познати и да нису доносили никакве пореске предности.

У документима се може пронаћи тајна имовина више од 130 милијардера, међу којима су они из САД, Русије, Индије, Мексика или Турске.

Рецимо, турски тајкун Ерман Иличак. На име његове мајке су се 2014. године водиле две офшор компаније на које је био преписан иметак његовог грађевинског конгломерата.

Само у првој години рада ту је прошло око деведесет милиона евра дивиденди. Иличакова фирма је иначе градила председничку палату за Реџепа Тајипа Ердогана, здање са 1.150 соба.

Како ради порески рај 

Разни посредници, адвокатске канцеларије или агенције нуде клијентима да за пар стотина долара постану власници нове компаније, успостављене у некој од пореских оаза. Наравно, прави власник остаје скривен.

Уз то може ићи и фонд који омогућава власницима да управљају својим новцем, али да правно не сносе никакву одговорност за то. Међу белосветским богаташима, то је популаран начин да се новац сакрије од поверилаца, пореских органа или рецимо бивших супружника којима би део иметка требало да припадне по разводу.

Поседовање фирми у земљама у којима се практично не плаћа порез само по себи није илегално, али наилази на критике јер омогућава утају пореза.

Уз то, воде се дебате о томе колико је морално избегавати плаћање пореза у земљи у којој новац зарађујеш.

Према неким проценама стручњака, чак десет одсто светског БДП-а држи се у пореским оазама.

"То утиче на приступ наше деце образовању, на приступ здравственом систему и становању", рекла нам је Лакшми Кумар из вашингтонског труста мозгова "Глобал Финанциал Интегритy".

Иако израз "порески рај" асоцира на неке карипске локације, офшор компаније ничу у бројним земљама које имају смешно ниске пореске стопе, попут Холандије, Ирске, Сингапура, Хонгконга или чак неким државама САД.

"Пандорини папири" долазе пет година после афере "Панамски папири", која је однела неколико битних политичара, покренула полицијске рације широм света и натерала политику да размисли о увођењу глобалне пореске стопе.

Овог пута, ИЦИЈ је дошао у посед 11,9 милиона поверљивих докумената из четрнаест агенција које се баве покретањем офшор фирми. У двогодишњем истраживању је потом учествовало више од 600 новинара из 150 светских медија.

(РТС/ДW/фото:ициј.орг)