Како се зове власт коју не смијете питати ко вам је убио дијете?

Како се зове то да не смијете постављати питање ко вам је убио дијете у друштву које само себе назива деморкатским?!Има ли већег парадокса?”, пита се проф. Бајтал.

Хиљаде грађана Сарајева и Босне и Херцеговине окупили су се данас на тргу испред Народног позоришта у Сарајеву на 20. протестима поводом пете годишњице од страдања младића Џенана Мемића, али и треће годишнице страдања младића Давора Драгичевића.

Социолог и политички аналитичар др Есад Бајтал у подсјећа да је “правда категорија за коју се свијет и човјечанство борили одувијек “.

Неправда, лаж, превара, обмана…

“Међутим, чини се и тако изгледа, да борба на том путу тражи све више снаге јер је правде све мање и мање.  Како се који систем мијења, како који систем пада, тако долазе они чије кључно обиљежје је софистерија, неправда, лаж, превара, обмана.  У овом случају имамо дакле, драстичну категорију и чињеницу да не можете доћи до истине о убиству властитог дјетета.

Како код Мемића, тако и у случају Драгичевић. Имате родитеље двојице младића, а нису сами јер овдје имате доста неријешених убиства. Имате сумњивих и мистериозних самоубистава. Самоубиство није увијек самоубиство ако вас је неко на њега присилио, након што вам је онемогућио да нормално живите тако што производи стално атмосферу страха, неизвјесности… “, каже за Радиосарајево.ба професор Бајтал.

Према његовим ријечима, умјесто да стану у службу правде и истине, да укључе све институције, од полиције до суда, “имате чињеницу да ове власти заправо прикривају починиоце најтежих злочина као што је убиство нечијег дјетета“.

“То је оно што је страшно! Имате чињеницу да родитељи који питају ко ми је убио дијете и зашто бивају прогањани до те мјере да попут породице Драгичевић морају побјећи из земље да би спасили главу. Мемић, такође, није у доброј позицији јер пита ко му је и зашто – убио дијете. Како се зове то да не смијете постављати питање ко вам је убио дијете у друштву које само себе назива деморкатским?!Има ли већег парадокса?”, пита се проф. Бајтал.

За то вријеме, додаје професор Бајтал, готово све странке се називају демократскима, а њихови моћници демократама.

“А демократије ни трага! С дуге стране, имате супротно. Одсуство демократије. Имате превару, немоћ грађана. Јер би демократија требала представљати моћ грађана да управљају својим животима и да владају друштвом. Држава би морала бити сервис, а странке би морала сервис сервиса, слуга слуге. Они тако причају, а раде обрнуто”, објашњава Бајтал

(Радиосарајево)