Он је преживео терористички напад 11. септембра

- Џозеф Дитмар је у делићу секунде донео одлуку која му је спасила живот, сада се након 20 година присећа сваког детаља велике трагедије.

Свијет 11.09.2021 | 13:35

Присећајући се терористичких напада 11. септембра 2001. године, Џозеф Дитмар се помало смеје, помало плаче. Он се носи са траумом често говорећи о томе како је сишао низ степенице са 105. спрата јужног торња Светског трговинског центра (ВТЦ) непосредно пре него што се срушио.

Његов силазак низ тих 105 спратова, којих се фотографски сећа 20 година касније, личи на трагични еп.

Отац четворо деце, тада 44 -годишњак, који је кобног дана био на састанку у просторији без прозора у јужном торњу ВТЦ -а, свој живот дугује одлукама које је донео у делићу секунде.

Када се први отети авион срушио на северни торањ ВТЦ -а, светла у просторији у којој је био само су треперила.

"То је било 30, 40 најгорих секунди у мом животу", рекао је Дитмар. Његове колеге су биле "хипнотисане“, али је одмах одлучио да оде.

Он је тада живео у Чикагу, а рођен је у Филаделфији, па се са осмехом присећа како је мислио: "Сваки пут кад дођем у овај град, нешто се догоди!“.

Вратио се на степенице, кренуо доле и налетео на колегу, бившег играча америчког фудбала Лудвига Пицара. Одлучио је да "скочи“ до тоалета што га је коштало живота.

Дитмар се сећа да је колега изнад њега викао на њега на 78. спрату да се спусти лифтом у приземље. Али сетио се да је забрањено користити лифтове у случају пожара. Наставио је уз степенице, што му је била најбоља одлука у животу.

Како неко може бити тако храбар?
Упркос страху, Дитмар се сећа људи који су помагали, што је било невероватно, попут једног човека који није оклевао да носи жену са инвалидитетом на леђима. Али сузе му навиру на очи када се сети "правих хероја“ од тих 50 минута силаска.

Почевши од ватрогасаца и спасилаца прошао је на 31. спрату, који су се попели покушавајући да спасу нечији живот. "Њихов поглед је рекао да знају да је све изгубљено", рекао је.

"Како можеш бити тако храбар?" Како можеш бити тако јак? "

На 15. спрату, чувар је евакуисао људе шалећи се и певајући у мегафон Бога благослови Америку.

"Певао је ужасно лоше, али је хтео да опусти људе. Као капетан Титаника који је рекао оркестру да свира док се људи укрцавају на чамце за спасавање."

Дитмар је изашао напоље, прошетао неколико минута хода од ВТЦ -а, а јужни торањ се затим срушио. Хиљаде људи је истовремено ужаснуто вриштало, а он и даље чује тај врисак "сваки дан“.

Дитмар је испричао своју причу стотинама пута, пред студентима из целе земље, и не одустаје.

"То је моја терапија", рекао је. Делећи сећања и емоције без ограде, избегао је ноћне море, посттрауматски стресни поремећај и кривицу за преживљавање.

Са тетоважом "911“ на зглобу, значком близанца на крагни и каменом за медитацију у џепу, 11. септембра прати га свуда "попут сенке“, рекао је.

Стекао је многа пријатељства, са другим преживелима и родбином несталих.

"Први пут не знате шта да им кажете. Али кад им говорите о том кратком тренутку када сте видели њиховог комшију на 90. спрату, оживите га. И постајете пријатељи, пријатељи за цео живот. "

Дитмар, који и даље ради за осигуравајуће друштво, постао је љубитељ Њујорчана.

"Изненађујуће су отпорни, не плаше се ничега ... Научио сам да их волим."

Пандемија је то потврдила.

"Био је то град духова, а сада су многи изашли. Зато што је град рекао: "Нећемо дозволити да нас униште."

И сам се борио против коронавируса. Будући да је дијабетичар, почео је да се здраво храни и пешачи пет километара дневно. Изгубио је 23 килограма.

(Б92/Јутарњи лист)