Као зреле крушке падају владине одлуке на суду

Уставни суд Републике Српске утврдио је неуставност Уредбе са законском снагом о Фонду солидарности за обнову Републике Српске, којом је прописано да услове, начин, кориснике, поступак, облик и обим кориштења средстава за санацију штете прописује Влада својим актима, на приједлог Управног одбора Фонда солидарности.

Република Српска 14.07.2021 | 13:15

"Овлаштење дато Влади да регулише наведене односе по својој суштини излази изван оквира уставне надлежности извршне власти и представља овлашћење за њихово самостално уређивање", саопштено је из Уставног суда Републике Српске.

Оваквим нормирањем, по оцјени Уставног суда, доносилац оспорене уредбе са законском снагом повриједио је уставно начело подјеле власти, тиме што је овакво овлаштење пренио на Владу Републике Српске, која за то није надлежна.

Уставни суд Републике Српске утврдио је и да Посебни колективни уговор о измјенама и допуни Посебног колективног уговора за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске није у сагласности са Уставом Српске и Законом о раду.

"Сукус (срж) разлога за овакву одлуку своди се на чињеницу да су уговорне стране оспорени нормативни акт закључиле мимо начина и поступка који је одређен Посебним колективним уговором за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске, односно релевантном одредбом Закона о раду, ради чега исти акт није у сагласности са уставним начелом законитости", наведено је у саопштењу.

У питању је Посебни колективни уговор који је Влада Републике Српске потписала са Савезом синдиката Републике Српске, који води Ранка Мишић.

Уставни суд Републике Српске утврдио је и да Одлука о накнади трошкова превоза код доласка на посао и повратка са посла за запослене у Заводу за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" Бањалука, као и Одлука о допуни ове одлуке, нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о платама запослених лица у јавним установама у области здравства.

Према оцјени Уставног суда, директор наведене здравствене установе, као доносилац оспорених аката, изашао је изван оквира својих законских овлаштења јер релевантне законске одредбе не дају могућност директору јавне здравствене установе да уређује питање предметне накнаде.

Уставни суд је, осим наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-26/20, У-33/20, У-64/20, У-69/20, У-72/19, У-73/20 и У-79/20, којим нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности појединих уредби са законском снагом и закључака Републичког штаба за ванредне ситуације, те одредбе Закона о комуналној полицији, као ни иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости појединих подзаконских нормативних аката.

(БН/Независне)