Сутра комеморација жртвама злочина над Бошњацима

У Меморијалном центру Сребреница - Поточари сутра ће бити одржана 26. по реду централна комеморација жртвама злочина над Бошњацима страдалим у грађанском рату у БиХ. Посмртни остаци 19 нових жртава биће сахрањени у спомен-комплексу у Поточарима.

Република Српска 10.07.2021 | 20:37
Сутра комеморација жртвама злочина над Бошњацима

Ова традиционална манифестација, која по правилу сваке године, осим прошле када је изостала због корона вируса, окупља званичнике и представнике међународне заједнице, ове године се одвија у атмосфери појачаног притиска на Републику Српску и Србију да признају да се у Сребреници догодио "геноцид" и прећуткивања да се у средњем Подрињу, током последњег рата страдало је више од 3.500 Срба, а којима је 7. јула одржан помен у Братунцу, коме су присуствовали само званичници Републике Српске, Србије и делегације и представници борацких организација.

Због усвајања Резолуције о страдању Срба у 20. веку, бошњацки представници законодавне и извршне власти, данас су бојкотовали комеморативну сједницу Скупштине општине Сребреница, посвећену одавању почасти свим жртвама минулог рата, која се од 2007. године одржавала 10. јула.

Овогодишње обежавање злочина над Бошњацима у Поточарима, долази недуго што су, најпре Црна Гора, а потом и Приштина усвајили резолуцију о признавању и кажњавању негирања геноцида, а власти у Београду не искључују могућност усвајања истих резолуција и у парламентима Хрватске и Северне Македоније.

Од одлазећег представника међународне заједнице у БиХ Валентина Инцка, Бошњаци очекују да на крају свог мандата искористи своја тзв. бонска овлашћења и наметне закон о забрани негирања "геноцида".

Република Српска, Срби у БиХ и Србија прихватају да се на подручју Сребренице током протеког грађанског рата догодио велики злочин, али и не и геноцид с намером да се српски народ означи као геноцидни.

За Републику Српску и Србију неприхватљиво је и минимизирање српских жртава на том и другим подручјима на простору некадашње Југославије током последњег рата за чија страдања готово да нико одговарао у хашком трибуналу.

Да се у Сребреници није догодио геноцид става су многи у свету угледни историчари попут Гидеона Грајфа, али и председавајуће судијског већа Приске Матинбе Нијамба која је издвојила своје мишљење у пресуди генералу Ратку Младићу, осуђеном за злочин наводног геноцида на подручју једне општине.

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995., на чијем челу је израелски историчар Гидеон Грајф, сачинила је Извештај на више од 1.200 страница у којем се наводе докази да се у сребреничкој регији није догодио геноцид.

У Извештају је утврђено и да је у Сребреници страдало не више од 3.714 жртава, а не више од 8.000 како то тврди бошњачка страна и део међународне заједнице и, према Грајфу, тај број треба да буде уписан у историју.

Полемике о томе да ли се у Сребреници догодио злочин или "геноцид" трају 26 година, као и притисак на Републику Српску и Србију да то призна и забрани његово негирање као и тврдње да је Репубике Српска настала на геноциду.

Србија је током тих 26 година више пута пружала руку помирења Бошњацима која није прихваћена, а искрени покушај да до помирење дође био је и одлазак актуелног председника Александра Вучића у Поточаре да се поклони жртвама, али је тамо дочекан каменицама.

Овај напад на тада премијера Вучића никада није добио судски епилог, починиоци и налогодавци нису идентификовани, а о самом догађају ћутала је и међународна заједница.

Да би доказао да је рука Србије и даље испружена према Бошњацима, Вучић је направио и корак више и после напада у Сребреници у госте позвао тројицу тадашњих чланова Председништва БиХ, Бакира Изетбеговића, Драгана Човића и Младена Иванића, у Београд, где им је указана дободошлица.

(Тањуг)