Сутра славимо Ивањдан: Мноштво обичаја

Православна црква и њени вјерници сутра, 7. јула, прослављају Ивандан (Ивањдан), празник рођења Светог Јована Крститеља.

Република Српска 06.07.2021 | 22:22

Ноћ уочи Ивањдан, жене широм Србије плету вјенчиће од цвијећа и остављају га испред кућних врата.

Свети Јован је познат као Јован Претеча јер је дошао пре Христа, а као Крститељ зато што је поред других крстио и Христа. Познат је и као Биљобер или Травар јер је живео скромно хранећи се биљем, бубама, скакавцима и медом дивљих пчела, а одјевао у хаљину од кострети.
 
Свети Јован се још зове Игритељ, јер се вјерује да се сунце, када се тог јутра рађа, игра на небу. Заштитник је кумства и побратимства, а кумовао је и Исусу Христу крстећи га у ријеци Јордан.
 
Треба се покумити
 
У народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме “по Богу и светоме Јовану” стога што се Јован Криститељ, који је рођен на данашњи дан по старом рачунању времена, сматра узором карактерности и поштења.

Од свих осталих пророка, свети Јован се разликује нарочито по томе што је имао ту срећу да је могао и руком показати свијету Онога кога је пророковао.

Свети Јован је посљедњи велики пророк. На иконама је представљен како крштава Исуса у Јордану или како стоји и десном руком показује небо, док у лијевој држи дуги штап с крстом на врху, преко кога стоји трака са ријечима “Покајте се јер се ближи царство небеско”.

Ивањдански обичаји
 
О Ивањдану плету се вијенци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле (ватре), па обилазе торове и овце гдје чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју свакојаке игре око пободених ватри.
 
Ово паљење за Ивањдан доводи се у везу са паљењем бадњака уочи Божића, чиме се хоће рећи да зимско, божићно сунце не сија тако високо као љетње, ивањданско, нити онако топло грије.
 
Плетењем вијенаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке (средина љета), и да се тим вијенцима природа овјенчава.
 
Ти вијенци уједно подсјећају и младе да размишљају о свадбеним вијенцима. Дјевојке у вијенце ставе црвену ружу.
 
Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана. Вода добија посебну моћ, па се сви купају у ријекама, потоцима, језерима. Биље и траве имају појачана љековита својства, зато се бере љековито биље и плету венци, које се чува у кући као лек против разних болести.
 
Данас берите сљедеће биљке:

Многи руски травари још увек скупљају биље баш у ноћ уочи Ивањдана. Верује се да ивањске траве посједују невјероватну љековиту па чак и магичну моћ.
 
Уберите пелин и коприву

Посебно популарна је биљка Иван-да-Марија, односно шумска уродица која утиче на плодност. Од ње су правили чајеве за нероткиње и додавали је у сијено за краве. Данас се Иван-да-Марија користи у лијечењу срчаних обољења, хипертензије, невралгије, епилепсије и болести желудачно-цревног тракта.
 
Коприва штити од враџбина и лијечи многе болести.
 
Обавезно су сакупљали и пелин. Наши су преци веровали да чува кућу од несреће, а људе – од болести. Савремени лекари потврђују: пелин убија паразите, побољшава пробаву и циркулацију, сузбија температуру, олакшава грчеве и примјењује се као противоотровно средство.
 
У низу ивањских трава се такође издваја и коприва. Ову биљку су раније Руси користили као заштиту од злих враџбина. У наше доба коприву се примењују искључиво као лијек. Фитотерапеути препоручују ову траву код гастритиса, чира на желуцу, панкреатитиса, инфекције бубрега, бронхитиса, радикулитиса и других болести.
 
Буде се зли духови

Вјеровало се да се ове ноћи буде зли духови, зато у сваком дому укућани нису спавали већ су спроводили магичне обреде. Деца су у међувремену смишљала разне несташлуке: пуштали су стоку из суседне штале, да не би комшија случајно заспао поставши плен ђавола.Дјевојке су од ивањског цвећа плеле вијенце па их бацале у реку. Ако вијенац плови далеко – значи, дјевојка ће имати дуг живот и срећну судбину. Ако се потопи – очекује је биједа и невоља.

(Блиц)