Ко ће из БиХ завршити на Бајденовој црној листи?

Политички функционери у БиХ имају разлога за бригу. Предсједник Сједињених Америчких Држава (САД) Џо Бајден дао је наредбу да се појачају санкције за све оне који доприносе дестабилизацији ситуације на западном Балкану, међутим, још се не говори конкретно о именима која ће се наћи на листи.

Територијални интегритет

Као разлог, истакао је велику распрострањеност корупције у владама и институцијама у земљама Балкана. Политичарима који се нађу на америчкој црној листи биће блокирана сва имовина коју имају на територији САД те ће им бити забрањен улазак у САД.

Међутим, занимљиво је и за БиХ посебно значајно то што ће санкције бити наметнуте и свима онима који су одговорни или су директно или индиректно укључени у акције и политике које угрожавају мир, сигурност, стабилност и територијални интегритет било којег подручја или државе западног Балкана.

На листи ће се наћи чак и они који буду материјално помагали, спонзорирали или пружали финансијску помоћ онима који буду погођени америчким санкцијама.

Санкције ће се наметнути и онима који су одговорни или директно или индиректно укључени у корупцију повезану са западним Балканом, попут проневјере јавне имовине, извлачења приватне имовине у личну корист, у политичке сврхе или подмићивање.

Мјесто рођења

Због корупције на црној листи САД већ се налази Никола Шпирић, посланик Савеза независних социјалдемократа (СНСД) у Дому народа Парламента Босне и Херцеговине, који је на ову листу стављен у вријеме администрације Доналда Трампа.

Прије њега, за вријеме мандата Барака Обаме, на црну листу доспио је и његов страначки шеф Милорад Додик. Члан Предсједништва БиХ је доспио на листу због блокаде Дејтонског споразума и, посебно, расписивања референдума о дану Републике Српске.

Осим овог двојца, међу најзвучнијим именима с америчке црне листе налазе се Анте Јелавић, Момчило Мандић, Биљана Плавшић и Амир Зукић.

У САД постоје приватне и јавне листе санкционираних особа. Јавне листе подразумијевају јавно објављивање санкција, а анализа података канцеларије за контролу имовине у иностранству (ОФАЦ) показује да су санкције особама и правним лицима из БиХ изрицане по неколико основа. Укупно је ријеч о 113 санкција према 108 појединаца, четири фирме и једној политичкој странци.

Већина њих се налази на листи „Балкан“: од 193 особе, фирме или организације с подручја бивше Југославије, више од пола (105) их има мјесто рођења или адресу оснивања у БиХ.

Као разлог за изрицање санкција, у великој мјери је изричито наведен рад Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (67), али се у везу с радом Трибунала, односно угрожавањем мира и сигурности на западном Балкану, може довести још особа на списку.

Предмет „Респиратори“

Нови, пооштрени критерији Бајденове администрације јасно указују на то да би се још читав низ политичара из БиХ могао наћи на црној листи САД.

Осим Додика, који је већ доспио на ову листу због подривања Дејтона, на листу би могли доспјети и његови најближи сарадници и сви други политичари из Републике Српске који отворено подржавају сепаратистичке политике.

Према информацијама које има „Дневни аваз“, на црној листи САД ускоро би се могао наћи и Асим Сарајлић, високопозиционирани члан СДА.

Подсјетимо, против Сарајлића се води процес у предмету заједно с Амиром Зукићем, он је протагониста афере у вези с куповином гласова приликом избора кантоналног челика СДА у Сарајеву, а такође се доводи у везу с афером „Респиратори“.

Осим њега, на листу би због корупције могао доћи и читав низ осталих функционера, попут федералног премијера Фадила Новалића, против којег се због спорне набавке респиратора води кривични процес.

Наводно, на листи би могли завршити и неки високи функционери ХДЗ-а БиХ.

Корупцијске радње

Посљедњи Бајденов потез у складу је с процјенама које су правили многи аналитичари, а односе се на то да ће амерички предсједник настојати радити на стабилизацији западног Балкана и Босне и Херцеговине кроз различите врсте притисака према свим политичким функционерима који својим дјеловањем изазивају политичке тензије, умијешани су у корупцијске радње или доводе у питање границе балканских држава.

Сличну политику, усмјерену на директне притиске према изабраним политичким званичницима, западне земље и САД у БиХ су примјењивали од краја деведесетих до 2006., што је, између осталог, натјерало бх. политичаре да у једном кратком историјском периоду заједнички раде на јачању институција Босне и Херцеговине те изградњи државе.

У комбинацији с именовањем Кристијана Шмита за новог високог представника у БиХ, чини се да бисмо сличну политику поново могли видјети на сцени у нашој земљи.

(Аваз)