Политичке тензије, лоше управљање јавним предузећима и финансијама успоравају реформе у БиХ

ММФ-ова процјена ризика за владе у Босни и Херцеговини која је урађена у оквиру консултација по члану ИВ за 2025. годину била је умјерена. Укупно гледано, ниво јавног дуга је низак, али потребе за финансирањем расту. Одржавање рационалних фискалних политика у оквиру кредибилног средњорочног оквира биће важно како би се очувала одрживост дуга и с временом обновиле фискалне резерве.

Ово је у интервјуу порталу Српскаинфо рекао резидентни представник Међународног монетарног фонда у БиХ Андреас Тудика.

Што се тиче стања у јавним предузећима, Тудика каже да су проблеми добро детектовани: лоше управљање, ниске тарифе, нетранспарентне финансије и менаџмент вођен патронатом умјесто резултатима.

"То су избори политика који се могу промијенити. Потребни кораци су јасни: транспарентно управљање, независан надзор, реално формирање цијена — посебно у енергетици — и професионалан менаџмент. Ово је тежак задатак и захтијева дуготрајнију политичку посвећеност, али је свакако могућ", казао је он и додао да је Република Српска предузела неке почетне кораке; у Федерацији јединица за праћење рада јавних предузећа још није постала оперативна.

"Без ових реформи јавна предузећа ће и даље остваривати слабе резултате; провођењем ових реформи јавна предузећа могу подржати пружање услуга, инвестиције и раст", казао је резидентни представник ММФ за портал Српскаинфо.

Упитан које су три најважније економске мјере које би власти у БиХ требале провести у наредном периоду, он је одговорио да се међу препрекама које је ММФ навео у извјештају за прошлу годину налазе три:

"Прва, фискална политика треба бити заснована на  кредибилном средњорочном оквиру кроз ограничавање текуће потрошње и поновно стварање фискалних резерви;

Друга, потребно је оснажити супервизију финансијског сектора као и унаприједити макропруденцијалне политике.

И трећа, структуралне реформе треба убрзати, посебно у области управљања, јавних предузећа, тржишта рада и енергије а све с циљем унапређења пословног окружења и омогућавања бржег и одрживијег раста.

Он каже да честе политичке тензије успоравају реформе, отежавају координацију политика између различитих нивоа власти и стварају перцепцију регулаторног и правног ризика.

"То обесхрабрује како домаће тако и стране инвеститоре, смањује улагања која подижу продуктивност, и у коначници снижава потенцијал за раст, због чега је приближавање нивоу дохотка ЕУ спорије него што би то могло бити".

(БН) Фото: Фејсбук