Дуња и Владимир Шведску замијенили српским селом

Послије Америке и рада на крузеру, Дуња и Владимир Ристановић планирали су да се преселе и заувијек настане у Шведској. Ипак, прије пута, дошли су у село Ојковицу код Кокиног Брода да напуне батерије и ту пронашли свој мир.

Србија 14.05.2021 | 15:33

- Мене је нешто вукло да не идем даље. Помисао да морам устајати ујутру на превоз или да радим у некој бетонској згради није ме привлачила, почео сам да тражим посао преко интернета који могу радити онлајн, у томе сам и успио. Кренуо сам са мањим пројектима а затим су се низали све већи и већи. Нисмо ни једног тренутка сјели да попричамо гдје ће нам бити боље за живот, већ некако спонтано сами од себе остали смо на овом парчету земље на свој овој љепоти, јер се овде човјек просто лијечи и психички и физички, нема љепшег јутра него овог нововарошког – казао је за РИНУ Владимир Ристановић.

Многи пријатељи су били убијеђени да ће са првим снегом Ристановићи сести у аутомобил и вратити се у Београд. Али, њихова љубав према Ојковици срушила је све предрасуде, разуверили су сва предвиђања и остали да своју будућност остварују баш ту.

– Сада смо доживјели да нас сви зову и питају да дођу да дио годишњег одмора и одласка на море потроше баш овде. Другари из Београда такође су купили имање, имамо још заинтересованих који би овде купили парцеле, тако да једноставно када се овде мало више времена проведе сви се заљубе не само у природу и поглед већ људе и окружење које је другачије у односту на велеград – казала је Дуња.

Он је програмер, а она дипломирани економиста за дигитални маркетинг и та знања која су стекли, у Ојковици су довели до перфекције.

– Сарађујем са страним клијентима и то за сада функционише савршено, корона је показала да већина таквих послова може да се ради од куће и ако се покажете као добар радник не мора шеф да вам стоји над главом осам сати, већ ви себи организујете вријеме и доста сте флексибилнији и себи и другима, доста то љепше изгледа и функционише него у граду – рекао је Владе.

Кад не проводе вријеме за рачунаром веома су активни у пословима на имању. Не само да су пионири у томе што су већ повратници на село, већ и у начину узгоја поврћа.

– Када смо кренули у све ово нисмо стигли ни до сјетве, већ друге године посадили смо четири културе, а ове године имамо три баште на којим планирамо да посадимо преко педесет култура разног поврћа. Узгајање се разликује на надморској висини на преко 1000 метара, али учимо као и сви данас преко интернета, јер углавном упуства постоје за равничарска подручја и топлије крајеве док је код нас до прошле седмице био снијег – додала је Дуња.

Ово двоје младих људи прави и јединствене природне производе, а све што су произвели до сад су и продали.

– Сирупе од коприве и дивље нане које има у изобиљу, и мед од маслачка и све то што смо створили својим рукама преко интернета продали смо за седам дана. Није тачно се на селу мора живјети као прије педесет година. Потребна је само добра организација, смислено ући у све то. Може се и добро зарадити јер је корона показала да све што је са села – здраво и органски може се продати – додала је Дуња.

Доласком ово двоје младих људи доселили су се још двије породице, а код Ристановића је зачет и нови живот.

– Надам се да ћемо успјети да отворимо школу која ће бити пуна ђака, и моја је жеља да дјеца пјешаче до ње три километра пјешке, тако би се нормално развијала а не да иду аутомобилима – прича Дуња.

Долазак Дуње и Владимира највише је обрадовала је мјештане овог села који умију да каже да их је сам бог послао.

– Да вам поштено кажем ја сам мислио да ће овде бити мало као туристи, и вратити се јер мало ко зна колико су овде зимски услови за живот сурови. Међутим, њих је сам бог послао да живе овдје. Овога ми крста старији сам човјек, Бог им дао како би они вољели, сада смо ми као једна кућа, моја жена не престаје да прича о њима, брине се више о њима него о мени – каже мјештанин.

До Дуње и Владимира се стиже шумским макадамским путем и то је једино што им у овом рају недостаје.

(Блиц)