Станивуковић за београдску Политику: Економија је наш највећи патриотизам!

Србија је постала и делује као регионални лидер, што ме изузетно радује, јер знам да то додатно штити положај Републике Српске

Република Српска 10.05.2021 | 12:24

Волео бих да кад одем с позиције градоначелника остане систем снажнији од било ког појединца, који ће једнако третирати све и у којем неће бити повлашћених, каже Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке, у разговору за „Политику”.

У властите приоритете убраја намеру да успостави нови систем вредности, честитости и праведности, уз тежњу да разбије митове о бахатим и коруптивним политичарима. Жеља му је да постави темеље модерне Бањалуке. Због тога је, каже, започео изградњу највећег градског парка, садњу нових алеја, зидање спортских дворана, које ће носити имена наших великана.

Прошло је сто дана откако сте градоначелник Бањалуке...

Покренули смо процесе који 20 и више година нису виђени у РС, а и шире. Пре свега, транспарентно трошење, које подразумева да се свака марка потрошена из буџета града приказује. Јавно су објављена имена свих запослених у градској администрацији и њихове дипломе.

На градским ЛЕД-дисплејима транспарентно смо објавили све расписане јавне конкурсе. Формирали смо и тим за ревизију, који је почео борбу против криминала и корупције.

Наградили смо оне које је систем претходно изопштио и маргинализовао, протерао с тргова, вративши их на та места. Наградили смо и раднике на које нико није обраћао пажњу, попут наших хигијеничарки у Градској управи, с циљем да успоставимо баланс који је недостајао овом друштву.

Донели смо правилнике који су зауставили злоупотребу службених аутомобила у приватне сврхе. Направили милионске уштеде и повећали приходе за свега неколико месеци. Покренули смо пројекат да се на посао долази бициклима и изградили паркинге за бицикле. Отворили смо прву јавну говорницу, прве „хумане паркинге”.

Колико сте приходовали од акција, попут оне кад сте вратили службене аутомобиле?

За све одлуке које доносим водим се питањем да ли оне суштински и дубински мењају ствари. Иако можда тај потез не ствара уштеде од неколико милиона, он шаље јасну поруку да се стаје на крај бахаћењу и злоупотреби службених повластица.

Шта вас је највише изненадило кад сте преузели функцију?

Увек ме изненаде људи који политику ставе изнад разума и система здравог расуђивања и који су спремни зауставити чак и одлуку која је добра, како би испунили политички циљ. Реч је о људима који донесу одлуку да смање изворне приходе града за четири милиона КМ (око два милиона евра), само зато што су изгубили изборе, иако то значи четири милиона мање за игралишта нашој деци, лошије путеве, мање паркова, вртића и других пројеката.

Донели су и одлуку којом је укинута дугогодишња традиција да градоначелник, као легитимни представник народа и града, додели највеће градско признање, само зато што градоначелник није из исте политичке опције.

Да ли постоји нешто што је претходна власт добро урадила?

Наравно, постоје бројни пројекти које ми данас настављамо, попут изградње вртића, дворана, делова путева, који су сигурно добри за грађане и наша је дужност да их реализујемо до краја. Било би чудно да у четири године мандата, у којем четири пута добијете по 150 милиона КМ, не направите баш ништа позитивно. С друге стране, иза тих позитивних ствари стоји дуг већи од 100 милиона КМ, што је износ приближан нашем годишњем буџету.

Минулих месеци највећу пажњу јавности изазива ваш однос с опонентима у граду који имају скупштинску већину, коју предводи странка Милорада Додика. Какви су односи између вас и Милорада Додика?

Наши су односи супротни по више основа. Пре свега генерацијски, идеолошки, политички, а разликујемо се и према приступу јавном новцу и грађанима. Између нас је толики јаз, да је наш однос просто неспојив. Неспорна је чињеница да је мој политички успон једнак његовом политичком паду. Његов циљ је да преко скупштинске већине максимално омаловажи и опструише мој рад, како би себе, колико год дуже је могуће, одржао на власти и у политичком животу.

Опоненти вам пребацују, а и сами то наглашавате, да се клоните националних тема. Како доживљавате међунационалне односе у БиХ?

Тежимо да скинемо бреме прошлости и рашчистимо с приватизованом државом и институцијама, државом која је распродата и поклоњена тајкунима, кумовима, сестрићима и родбини и која је у рукама неколико људи. Човек, током живота, има много непријатеља, то је природан процес, али је највећи непријатељ самом себи и бојим се да је та ситуација присутна и овде, јер имамо много изазова, спољних и унутрашњих, али највеће изазове су произвели они који нас воде.

Тако да тек кад идентификујемо да је то највећи проблем унутар нас самих, можемо рећи да постоји додатни проблем, јер смо и даље недовољно снажни у економском, демографском и демократском смислу, с недовољно изграђеним институцијама. Република Српска је релативно млада демократија. Она је као цвет који се не залива, па сваким даном вене, а сваки мали ударац осети као веома снажан.

Како, као човек из млађе генерације, видите позицију српског народа на овим просторима?

Данас се у великој мери осећају присуство Србије и њена подршка. Србија је постала и делује као регионални лидер, што ме изузетно радује, јер знам да то додатно штити положај РС и гарантује јој заштиту, али је истовремено важно да ми из Српске идемо у том правцу и да се развијамо, важна је та синергија и визија.

Веома је важно да поставимо план за наредних 50 година, да јасно дефинишемо снажну демографску политику и културну обнову, те да се културно-историјски издижемо, да кроз реформу образовања упознајемо оно што смо као народ прошли, како бисмо оснажили самопоуздање за будућност према којој треба да идемо.

Економски патриотизам је најважнији облик патриотизма, то су ствари око којих треба да се окупимо и којима треба да се посветимо. Светосавље и духовност, који су нас некад сабрали, поново ће нам дати снагу да се издигнемо изнад страначких подела, што је једини гарант будућности живота на овим просторима.

Као народ који живи у три државе региона треба још више да радимо на тој кооперативности и саборности, како бисмо јачали нашу снагу и изградили будућност на Балкану.

Шта за вас значе односи Бањалуке и Београда?

Значи ми та видљива прихваћеност у целој Србији, приликом сваког мог доласка. Радује ме и то што су поруке и праксе из Бањалуке одјекнуле у Србији, али је веома значајно што имамо подршку Београда и Србије у правом смислу речи, која је видљива кроз пројекте и различите видове сарадње, кроз духовну обнову, цркве, школе и све оно што заједно градимо, попут путева који нас повезују.

Таква пракса мора бити настављена, ко год био градоначелник Бањалуке и Београда, председник Србије или Српске. Сарадња је обавеза и наше везе морају сваким даном бити чвршће, јер је то једини начин да сачувамо свој интегритет и достојанство, идентитет, културно наслеђе, једну националну свест и повезаност коју имамо.

Истовремено, желимо да пошаљемо поруку да су, без обзира на нашу повезаност коју имамо као један народ, други народи добро дошли да живе, како у РС, тако и у Србији. У овом тренутку такав глас се више чује у Србији, него у Српској.

Често говорите о заштити ћирилице. Можете ли с позиције градоначелника да урадите нешто на том плану?

Промовишући ћирилицу, ја сам и започео своју политичку каријеру. Не могу и нећу дозволити да у Бањалуци буде присутно свега два–три одсто ћирилице. Морамо чувати и промовисати оно што је наше и развити свест о идентитету нашег народа и о три стуба опстанка једног народа, а то су вера, језик и писмо.

Иако је ово локална политика, као градоначелник сам дужан да промовишем и чувам ова три стуба идентитета народа, којем и сам припадам, поштујући све друге вере и народе. 

(Политика.рс)