Живот на кредит: Грађани Српске све задуженији

“Толико је тежак живот  да људи више немају хљеба да једу. На жалост данас и пензионери дижу кредите како би се прехранили”, кажу грађани Бијељине.

Република Српска 21.03.2021 | 21:11

Живот без кредита у Републици Српској данас је готово незамислив. Грађани, због ниских примања, све више постају конзументи потрошачких кредита, који задају главобољу задуженима око редовне исплате дуга, а врло често буду узрок И породичних проблема. 

Да би омогућили пристојан живот, већина грађана у Српској свјесно улази у кредит. За многе је то омча око врата, али врло често и  једини излаз из многобројних проблема.

“Толико је тежак живот  да људи више немају хљеба да једу. На жалост данас и пензионери дижу кредите како би се прехранили”, кажу грађани Бијељине. Има и оних који кажу да је кредит велика мука, јер посла је све мање. У нека срећнија времена, људи су дизали кредите како би направили кућу, данас немају од чега је поправити, а са малим примањима тешко се одлучују на кредит. 

У том раскораку између прихода и трошкова живота који непрестано расту, грађани су махом оптерећени потрошачким кредитима. Рачуница економских стручњака показује да задуженост нашег становништва по особи износи од 2.500 до 3.000 марака.

“Лако се у процес задужења, али се тешко излази”, каже проф.др Миленко Станић. Он сматра да већи број грађана узети кредит троше само једном, док његова отплата изискује поново задуживање. Према мишљењу Станића проблем су ниска примања, велики трошкови живота, високе каматне стопе са изнад 5 одсто, што проузрокује враћање кредита до краја живота.

Иако је кредит један вид дужничког ропства, истовремено је И прилика за капиталну инвестицију, уколико се паметно искористи,  сматрају економски експерти. 

“Добри кредити су они кредити које пласирате или у привредну активност или у стамбену изградњу, јер ће њихова вриједност расти”, тврди професор Станић. Међутим, ако је кредит пласиран у потрошачку робу, то је онда лош кредит, који су у Српској заступљени у чак 70 одсто случајева, објашњава Станић.

За социологе у зачараном кругу, у којем се људи задужују, а онда И враћају позајмицу, најважније је сачувати здрав разум…

“Дужничко ропство ствара у породици али и код појединаца, нарочито међу брачним партнерима одређене тензије И притиске, и тај начин трошења новца, којег је све мање, постаје кључно питање одређених мимоилажења, што може да доведе и до трагичног исхода”, објашњава социолог Владимир Васић.

С обзиром на то да животни стандард у Српској све је нижи из године у годину, скоро све грађане очекује неминовни сценарио непрестаног задуживања…

(БН)