Без велике љубави не може се бити велики глумац

. Без велике љубави, не може се бити глумац. Најхрабрији, које глумачки „вирус” не напушта након почетничких излета и наступа за тетке и баке, одваже се у нову авантуру: покушавају да постану професионални глумци.

Забава 20.03.2021 | 16:35
Без велике љубави не може се бити велики глумац

А то није увијек лако. Али свако од њих каже да би исто изабрао поново. Један од њих је Михаило Максимовић, глумац бијељинског позоришта “Семберија”, кога је професија из родног Младеновца одвела у Београд, а онда љубав – у Бијељину.

Љубав и глума, позориште и телевизија, Младеновац, Београд и Бијељина...све је ово испреплетано у Михајлу Максимовићу, глумцу. Таленат развијан кроз Факултет драмских умјетности у Београду, препознат је од најмлађег узраста.

“Имитирајући рођаке, фамилију, комшије... Када препознате афинитет према нечему, он вас сам води кроз живот. Ако имате подршку породице и најближих, као што сам ја имао, то вам само даје вјетар у леђа”, каже млади умјетник.

Након завршеног факултета, слиједе позоришта за дјецу, “Чарапа”, те “Бошко Буха”, за које каже да је било нешто наљепше што му се десило на почетку каријере. Синхронизовање цртаних филмова, што и данас ради, истиче такође као лијепо искуство.

Онда га је љубав довела у Бијељину, гдје је свио породично гнијездо и добио кћеркицу. Прије него што се запослио у бијељинском озоришту “Семберија”, опробао се и тражио и у другим професијама.

“Радио сам у три тв куће, овдје у Семберији  то је једно богато искуство, али не бих се мијењао са новинарима никада. Сматрам да глумац, гдје год био, мора да ради, јер ако континуирано не ради на себи и не напредује, он зарђа, као виолина, као било који инструмент, јер ми смо сами по себи инструмент”, истиче Михаило.

Између позоришта и филма, увијек бира ово прво.

“Сматрам да је позориште квалитетније, јер ту можеш да се покажеш, да истражујеш, као и новинарство, то је истраживачки рад, само што се овдје копа по себи, по глумачким фиокама. И увијек се изнова изненадиш оним што пронађеш јер ни сам не знаш шта се све крије у теби. То Вам даје могућност да напредујете и волите ликове које играте.”

Трему никад нема, а адреналин му даје публика, те додаје:

“Кад треба да почне представа, кад чујем публику, ја једва чекам да изађем. То је у бити глумца, да се покажеш, зато се ваљда и бавиш тиме. Лик као лик, сваки исцрпи. Кажу да је глумац, после представе пола сата неурачунљив. И то је заиста тако. Ја, послије представе тражим свој кутак, сад је то моја гардероба, па дам себи пар минута које ми је потребно да “изађем из лика”.”

Широј публици најпознатији је по улози коју је остварио у популарној серији и филму “Добро јутро, комшија”.

“То је стварно гледано, нисам ни знао у шта улазим, док нисам схватио да ме људи препознају на улици, прилазе, сликају се. Прија то, мада има и монеманата када сте у својим обавезама, али је све то скупа лијепо,” наглашава.

Учење текста му не пада тешко, али додаје да је рад на лику најтежи. За себе каже и да је превише самокритичан и наводи:

“То не ваља. Треба некада себи дати вјетар у леђа и рећи себи, добро је. Ако ти 20 од 30 људи каже да је то добро, треба да повјерујеш у то. А ја не повјерујем. Стално себе критикујем. Увијек може боље, наравно, али морате себи дати и одушка.”

Од глумачких идола, поред Драгана Николића, издваја Милорада Мандића Манду, за кога каже да му је на почетку каријере пуно помогао и да је од њега много научио.

“Волио бих у будућности да ми се деси још квалитетних серија. Нисам од оних који вуку за рукав некога. Напротив, ја сам тај кога треба понукати. Једноставно, чекам да ми се десе улоге. Ако не, и то је у реду, имам своју мирну луку, своје позориште, и волио бих да једног дана скончам, када за то дође вријеме, управо на сцени, као колега Манда,” закључује Максимовић.

Поносни је власник награде “Златна колајна”, коју је 2009. године, освојио на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, за монодраму, са којом је и дипломирао, “Азбука, Вуков рјечник” Милоша Жутића.

Тако је постао први глумац у историји који је са 22 године освојио једно од најпрестижнијих глумачких признања.

Са истом представом је, исте године побиједио и у Источном Сарајеву, на Фестивалу монодраме.

(БН)

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

АЛЕКСАНДАР ЛАЈИЋ - СРБАЦ

20.03.2021 16:52

Поштовање, инспекторе! А и онај лик, продавца на пијаци, када је "излеватио" тату и сина, за "туђе" ауто. Исто Самир у ЛЗН.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Јела

20.03.2021 17:36

Серија Добро јутро комсија је у рангу Курсадзија ,а ја ту врсту глумаца називам пинк глумци

ОДГОВОРИТЕ