Вријеме брзих информација гради и нове читаоце

Вријеме нових технологија, брзих информација гради и нове читаоце, али они тиме нису мање заинтересовани за књиге које отварају нове видике и откривају неке нове истине које су скривене у ладицама историје, кажу саговорници у емисији „Глобално“.  

Република Српска 17.03.2021 | 23:04

Посматрајући књижевну сцену на овим просторима, можда ће неко рећи да нема више читалаца, да нема више тема које привлаче пажњу, али сљедеће дјело то нас демантује.

„Град бола“, књижевни првенац Метија Камберија, искрена, емотивна је прича која биљежи већ четврто издање. То је аутобиографско дјело у којем писац износи свој пут на ивици сиромаштва, кроз сиротишта, понижења и неправду.

- Пишући страницу по страницу ја сам „скидао парче коже са себе“ и осјећао сам лакоћу, то је нека врста слободе, моја нека нова врста слобода -  Јако је тешко када писац напише књигу која је болна и онда је он то мора то поново да проживи и да дубоко урони у своју душу и наравно да је то било тешко – каже Камбери.

Преламање прошлости на новију историју, такође су теме које плијене пажњу.

Огњен Авлијаш, бијељински адвокат и писац, чије ново дјело „Виноград Мехмед-бега“ отвара погледе на путеве и странпутице балканских народа, каже да се у БиХ ништа није промијенила у посљедњих 200 година, исти су играчи, иста је матрица.

-Пишући ову књигу, дошао сам до тога да ми „моји“ кажу да сам се превише додворавао, а „њихови“ да ми кажу да је то опет подметање, каже Авлијаш.

Он додаје да суштина приче је да ни једни ни други не могу да се помире и треба да их доведемо у ситуацију да скину те љубичасте наочари кроз које гледају на себе.

- Сви смо пуни грешака, нико није светац – каже Авлијаш.

Намеће се питање да ли писци имају потпуну слободу у свом изразу, да ли су интригрантни наслови, као некад, предмет цензура.  

- Некада је било опасно писати те ствари...Причао сам са својим пријатељем, имао сам дилему да ли да издам ову књигу, како ће то људи да схвате, да ли ћу имати проблеме...и онда он каже - Човјече, опусти се, нико више не чита, писци више никоме нису битни, каже Авлијаш.

Марко Лопушина, новинар и писац, подсјећа да је у вријеме Тита и Милошевића забрањено 3000 аутора и њихових дјела. Он оцјењује да би наша култура сигурно била много богатија да није било сензурисање тих личности и њихових дјела.

- Цензура постоји и данас, јер имамо једно политичко мишљење, а друго је под знаком питања.
Оно што је слабост наше књижевности и наше кинематографије јесте то што је њихова спрега слаба. Ми имамо први сценарио за филм о Јасеновцу који је написан прије 60 година. Нама је требало 60 година да направимо „Дару из Јасеновца“ - рекао је Лопушина.

 

БН ТВ