Под лупом однос примања и имовине функционера

Закон о испитивању поријекла имовине односиће се на све грађане Републике Српске, не само функционере, а осим Пореске управе Републике Српске, која ће бити надлежна за његово спровођење, активну улогу имаће и Министарство унутрашњих послова Републике Српске и Агенција за банкарство Републике Српске.

Република Српска 16.02.2021 | 09:00

У Клубу посланика СНСД-а, који ће предложити закон, очекују подршку и осталих политичких партија, а како је рекао Игор Жунић, шеф Клуба ове странке у Народној скупштини Републике Српске, већ у мају може се очекивати да он ступи на снагу.

"Закон је у завршној фази израде и тренутно је на усаглашавању између различитих институција, прије свега Пореске управе, МУП-а и Агенције за банкарство, јер ће сви ти органи имати своју улогу", рекао је Жунић, додајући да ће закон у највећој мјери бити као у Србији и да се нада да ће се показати право стање и односи примања и имовине које појединци имају.

Када је ријеч о Србији, указ о проглашењу Закона о утврђивању поријекла имовине и посебном порезу потписан је 3. марта 2020. године, а његова примјена почеће 3. марта ове године. Законом у Србији, који има тек 29 чланова, прописано је да ће за вођење поступка утврђивања имовине и посебног пореза бити надлежна Пореска управа, у којој ће се образовати посебна организациона јединица.

Руководиоца те организационе јединице постављаће Влада, а на приједлог министра финансија.

"Јединица Пореске управе прибавља податке из свих врста евиденција које воде, односно посједују надлежни органи и друга лица о непокретним и покретним стварима, привредним субјектима, финансијским инструментима, штедним улозима и рачунима код пословних банака, као и других евиденција и података из којих се може утврдити имовина физичког лица", наводи се између осталог у Закону о утврђивању поријекла имовине и посебном порезу који је усвојен у Србији,

А инспектори посебне јединице Пореске управе имаће овлаштења и да прегледају пословне књиге и документацију привредних друштава и других лица, а све с циљем утврђивања имовине физичког лица.

При утврђивању вриједности имовине закон у Србији прописао је да се у обзир узима цјелокупна имовина физичког лица, а нарочито непокретне ствари као што су станови, куће, викендице, зграде, гараже, земљиште, итд, затим финансијски инструменти, удјели у правном лицу, опрема за обављање самосталне дјелатности, возила, пловни објекти и ваздухоплови, као и штедни улози и готов новац.

Поступак против лица за утврђивање поријекла имовине покретаће се уколико у највише три узастопне календарске године неко лице има увећање имовине, а постоји разлика између увећања имовине и пријављених прихода која је већа од 150.000 евра.

У СНСД-у, како је рекао Жунић, очекују подршку свих политичких партија када је ријеч о овом закону, међутим у СДС-у кажу да ће тражити да се у складу са стандардима ЕУ и уставним начелом једнакости грађана законом јасно дефинише да ће се испитати поријекло имовине свих лица чија вриједност имовине прелази 500.000 КМ.

"Недавно сам најавио да ће такав закон поново предложити Српска демократска странка. Да би се отклониле све дилеме у искрене намјере предлагача, у овом случају СНСД-а, потребно је да закон буде у складу са законодавством ЕУ", рекао је Милан Радовић, замјеник предсједника СДС-а.

Он каже да најава да ће се поријекло имовине утврђивати на основу сумње, а не на основу јасних параметара, отвара могућност злоупотребе и кориштења закона за политичке обрачуне са неистомишљеницима.

(Независне)