„Боска“ дефинитивно остала без 6,3 милиона КМ

Робна кућа „Боска“ изгубила је и посљедњу шансу да од Републике Српске и „Крајина осигурања“ наплати 6,3 милиона марака колико је тражила по основу неоснованог богаћења. Уставни суд БиХ је одбацио њихову апелацију против пресуде Врховног суда Републике Српске, а према којој не постоји основ за тако нешто.

Република Српска 15.01.2021 | 16:05

Овај спор траје од 2012. године, када је „Крајина“ тужила „Боску“ због неиспуњења уговора о осигурању. С обзиром да „Боска“ није одговорила на тужбу, Основни суд је усвојио тужбу и обавезао је да плати „Крајини“ 2,8 милиона марака, што је и учињено.

Међутим, адвокати „Боске“ су касније тврдили да робна кућа никада није добила тужбу и да због тога није могла да достави одговор, а за све су окривили Основни суд који је према њиховим тврдњама направио пропуст.

Вишегодишњи спор добио је епилог пресудом Окружног привредног суда Бањалука од 22. јуна 2016. године којом је тужба „Боске“ одбијена, а након што су уложили жалбу, ту пресуду је у марту 2017. године потврдио и Виши привредни суд.

На ту пресуду „Боска“ је  уложила ревизију Врховном суду РС који је дио жалбе који се односи на „Крајину“ прихватио и поступак вратио на поновно одлучивање, а дио који се односи на РС одбацио.

Након тога поступак је кренуо испочетка,а РК „Боска“ је повећала тужбени захтјев.

Тражили су да им се врати 2,8 милиона марака колико су платили „Крајини“, те исто толико по основу камата, плус 743.217 марака који су платили по основу камате на емисију обвезница на коју су били принуђени како би вратили дуг.

Међутим, „Боска“ ни у том поступку није успјела да докаже основаност својих навода те су судови одбацили тужбу, па им је једина шанса била Уставни суд БиХ, који је њихову апелацију оцијенио као неосновану.

Ипак, овај суд је у својој одлуци навео како су редовни судови своје одлуке утемељили на чињеничном стању утврђеном од стране првостепеног суда.

“Уставни суд запажа да су редовни судови у образложењу пресуда, дали јасне и прецизне разлоге о томе зашто је неоснован тужбени захтјев апеланта, те су дали исцрпне разлоге зашто наводи апеланта не могу довести до другачијег рјешења конкретне правне ствари. Уставни суд не налази произвољност у примјени материјалног права због чега нема основа да својим тумачењем замијени дато тумачење Врховног суда у оспореној одлуци”, наводи се у пресуди.

(Цапитал)