МЕДИЈИ: Ко је Брано Мићуновић?

Вест да је у Будви данас приведен црногорски бизнисмен Бранислав Брано Мићуновић шокирала је не само црногорску већ и јавност у целом региону.

Регион 06.01.2021 | 17:09

Реч је о човеку за којег деценијама већ важи правило да се његово име не изговара олако, оцењују медији.

Од тренутка када су почеле да колају приче о томе да је Црна Гора "шверцерска Мека", име овог Никшићанина је у подгоричким и регионалним медијима пмињано заједно са Милом и Ацом Ðукановићем, Веселином Баровићем, Ратком Кнежевићем, Станком Суботићем...

Име Брана Мићуновића је први пут у медије доспело када је 1983. године у Немачкој убијен Стјепан Ðурековић, бивши директор маркетинга хрватске Ине, а за чије убиство су много година касније на доживотне робије у Немачкој осуђени бивши припадници југословенске тајне полиције Јосип Перковић и Здравко Мустач.

Мићуновић, званично, није припадао ниједној политичкој партији, што не значи да је био политички пасиван.

У јесен 1992. године, пренели су тада медији, није му се допала идеја да Војислав Шешељ у Никшићу одржи страначки скуп, па га је са својом дружином чекао на прилазу граду.

Митинг радикала није одржан.

Десет година касније, 2002. године, Шешељ га је оптужио за умешаност у криминал и убиство Горана Жугића, саветника црногорског председника за безбедност.

Шешељ је, како су пренели медији, тада рекао да је Мићуновић толико моћан да је "прави председник Црне Горе”, који "држи у шаци” и самог Мила Ðукановића.

Мићуновић је, према писању медија, у време НАТО бомбардовања штитио тадашњег лидера ДС-а Зорана Ðинђића, који је то време провео у Црној Гори.

Иначе, када год су медији покушавали да објасне мрежу организованог криминала која дрма Балканом и шире, готово у сваком тексту Брано Мићуновић је био на првом месту, представљен као човек од којег све зависи, као и да има и своју војску.

Сам Мићуновић је у ретким изјавама себе представљао као "жестоког момка" са асфалта који се почетком деведесетих вратио у отаџбину у намери да помогне остваривању националних интереса. До тада је по западним метрополама бранио елиту од, како је говорио, "албанске и друге мафије".

Био је припадник елитне 63. падобранске бригаде некадашње ЈНА и студент економије у Новом Саду.

Пре двадесетак година био је оптужен за двоструко убиство у Подгорици, провео је неко време у затвору у Спужу, али је ослобођен због недостатка доказа.

Иако се представљао као "Титов пионир", Мићуновић је био активан у пројекту осамостаљивања Црне Горе.

Његови пријатељи су били припадници разних паравојних јединица у бишој Југославији Ðорђе Божовић Гишка, који је погинуо још 1991. године код Госпића, Жељко Ражнатовић Аркан, Ратко Ðокић, Дуги Лаиновић, Ћента, па Бранислав Бата Шарановић, који је пре пар година страдао у уличном обрачуну.

У давнашњем интервјуу подгоричкој "Ревији Д", мајка покојног Гишке, Милена, означила је Мићуновића као јединог правог пријатеља породице, који јој се увек нашао при руци, али је нагласила да јој је јасно зашто он не долази више у Србију.

"Овде би га одмах убили, не сме да дође. Има много тешких прича о њему, али он људима много помаже и многе жели да заштити", рекла је Милена.

О Мићуновићевој помоћи ФК Сутјеска писала је и београдска штампа својевремено.

Том клубу је помогао да уђе у елитно такмичење у доба СР Југославије, па је дуго важио за председника и власника тог клуба, а он сам је рекао да ту ничега није било него да је само изгубио новац.

Тврдио је да је хуманитарац, који у Црној Гори збраја избегле.

Медији су га у том периоду називали "неформалним краљем српско-црногорског фудбала" и да контролише све токове новца у фудбалу било кроз клубове, било кроз Савез.

Повезиван је и са Звезданом Терзићем, некадашњим директором ОФК "Београда" и првим председником ФС Србије, а сада Црвене звезде, што су обојица више пута потврдили.

Пре тога Мићуновић се бавио угоститељством и имао је бројне клубове и коцкарнице на Црногорском приморју, кроз које су прошли многи локални политичари и предузетници.

Имао је пекару, пицерију, казино у хотелу "Црна Гора" у Подгорици и у "Маестралу" у Пржном, а његова је била и некада највећа дискотека на Балкану - будвански "Трокадеро".

Виђао се с покојним председником СРЈ и Србије Слободаном Милошевић и био пријатељ са низом политичара из тог времена, које је, како је говорио, чак узимао у заштиту од Милошевића.

У медијско-оперативној истрази против "Шарићевог нарко-клана" дошло се и до имена Мићуновића, али ништа више од тога.

О Мићуновићу се последњи пут највисе писало 2017. када је оженио сина Ðорђа, а на луксузној свадби су међу мнногобројним званицама били и припадници српског "џет-сета".

(Тањуг)