Власт свесрдно награђује суткињу Уставног суда РС

Због суткиње Снежане Савић је Одјељење за просторно уређење града Бањалука измијенило Регулациони план, како би могла да изгради вилу у насељу Борик, у близини строгог центра града. Све око тог у бесцјење купљеног земљишта, на којем је изграђена вила, је спорно

Република Српска 06.01.2021 | 13:38

У Босни и Херцеговини постоји један број судија и тужилаца на веома високим позицијама, које су политичари поодавно увукли у своје клијентелистичке мреже, награђујући на разне начине њихову лојалност. Једна од њих је Снежана Савић, судија Уставног суда Републике Српске од 2012. године.

Она је и професор је на Правном факултету у Бањалуци. Прије именовања за судију Уставног суда РС Савићева је, од 2009. до 2012. године, била савјетница тадашњег предсједника Народне скупштине Републике Српске Игора Радојичића (СНСД).

Улога савјетнице, за Савићеву је била идеална прилика да у Народну скупштину запосли и свог сина Матеја, тек свршеног студента Правног факултета у Бањалуци. Матеј Савић се први пут појавио у Народној скупштини РС као службеник 2010. године.

Посао је добио без конкурса. Ненавикнут на било какав рад, стално је каснио на посао, остали радници су гунђали због тога, па га је Радојичић дискретно упозорио да поштује правила.

Млађани Савић је наставио по старом, свјестан да има заштиту. Онда је мама именована за судију Уставног суда РС, а син је одлучио да се „испари“ из Народне скупштине и да се посвети академској каријери. Врло брзо је магистрирао, а онда и докторирао.

Данас је ванредни професор на ФПН Бањалука, а предаје и на Катедри за међународно право на Правном факултету у Бањалуци. Према добро обавијештеним изворима, академску каријеру Матеја Савића добрано су погурали његова мајка Снежана, професор на Правном факултету, као и њен колега Миле Дмичић.

Мада је Дмичић свим снагама „гурао“ академиски успон Матеја Савића, млађани Савић му се „захвалио“ тако што је, чим се указала прилика, заузео његову позицију савјетника предсједника Народне скупштине РС. Након општих избора 2018. године дошло до подјеле Демократског народног савеза на матични ДНС и ДЕМОС, чији је предсједник постао Недељко Чубриловић, Мичић је остао без савјетничке позиције, јер је остао лојалан ДНС-у.

Савић се приклонио ДЕМОС-у, чији је лидер Недељко Чубриловић постао предсједник Народне скупштин. Савић је замијенио Дмичића на савјетничкој позицији, настављајући породичну традицију и, притом, остварујући одличне приходе. 

Вратимо се мајци Снежани, суткињи Уставног суда РС. У вријеме првог премијерског мандата Милорада Додика, Влада РС је 30. августа 2000. године донијела одлуку да Савићевој (Одлука бр.02/1-020- 851/00 и Рјешење о додјели стана на кориштење бр.02/1- 020-852/00 од 30.08.2000.г) додијели на трајно кориштење троипособан стан.

По уговору број 3011/00, у току новембра и децембра 2000. године из буџета Републике Српске за стан Савићеве исплаћен је укупан износ од 200.845,50 КМ фирми ОДГП „Крајина" Бањалука.

Савићевој је био мало троипособан стан, па је одлучила да изгради и велелепну кућу. Због ње је Одјељење за просторно уређење града Бањалука измијенило Регулациони план, како би могла да изгради вилу у насељу Борик, у близини строгог центра града. Све око земљишта, на којем је изграђена вила је  спорно.

Снежана Савић је тврдила да на том мјесту посједује парцелу од 180 м2, а од Града је откупила додатних 340 м2. Међутим, спорно је и да ли је уопште наведених 180 м2 припадало Савићевој, иако је одлучено да свих 520 м2 улази у састав њене грађевинске парцеле.

У чему је проблем?! Савићева је тврдила да је 180 м2 њено власништво само на основу авиоснимака, што није основ за стицање власништва. Тих 180 м2 је у у земљишној књизи (грунтовници) било на Граду Бањалука, а што је једино доказ власништва.

Практично, то значи да је Град незаконито поклонио Савићевој 180 квадрата землишта. Ту се не завршава сага о парцели на којој је вила Савићевих.

Град јој додјељује још 340 м2 по багателној цијени. Савићева је квадрат земљишта платила 9 (девет) конвертибилних марака, тако да је за 340 м2, изузетно атрактивне парцеле, платила свега 3.060 КМ.

Вриједност те парцеле тада је, према процјенама стручњака које је Журнал консултовао, износила најмање 200.000 КМ. Ако се томе дода чињеница да је Савићевој  дато, потпуно бесплатно, још 180 м2, чија је стварна цијена тада била око 110.000 КМ, то практично значи да је Савићева земљиште вриједно 310.000 КМ платила свега 3.060 КМ и тако оштетила градски буџет за око 307.000 КМ.

Уз то, ако се зна да је због ње примијењен Регулацони план под диригентском палицом Слободана Гаврановића, тадашњег предсједника Скупштине Града Бањалука, онда је јасно да њена лојалност властима није била нимало јефтина. Дапаче, добро је наплаћена.

Проблем промјене Регулационог плана тек је врх  незаконитости, које су почињене у вези са додјелом земљишта Савићевој. Поменутих 340 квадратних метара земљишта већ је било у саставу грађевинске парцеле сусједне стамбене зграде, у моменту издавања грађевинске дозволе за ту зграду.

То значи да се такво земљиште третира „приведеним намјени“ и да се на њему више не може ништа градити. Будући да се може додјељивати само неизграђено градско грађевинско земљиште, спонзори Савићеве, са Гаврановићем на челу, „поцијепали“ су грађевинску парцелу сусједне стамбене зграде у чијем саставу је било тих, њима пријеко потребних, 340 м2.

На тај начин је формирана нова парцела, са поменутих 180 квадратних метара (укупно 520 м2). Да би све покрили и створили привид законитости, Гаврановић и његови сарадници ангажују Љиљану Дмитрић, архитекту у Урбанистичком заводу РС, која је на листи вјештака урбанистичко-грађевинске струке.

Дмитрићева, наравно, вјештачи да је земљиште неизграђено, мада јој је била обавеза да испита од које је парцеле оно „цијепано“. Она, међутим, није испитала ништа нити је спровела вјештачење, што јој је била обавеза, јер би, да је то учинила, увидјела да је поменутих 340 метара квадратних дио јединствене парцеле на којој је изграђена зграда са уредном грађевинском дозволом.

Налаз Дмитрићеве је лажан и ту је квака, па је лако доказиво да је Савићева до земљишта, на коме је саградила кућу, дошла потпуно незаконито. Да цијела ствар буде још "сочнија", Урбанистички завод је на приједлог Града радио измјену Регулационог плана, како би се Савићевој омогућила изградња виле.

Сва ова „гимнастика“ је општепозната у Бањалуци, али нико никада није покренуо никакав спор како би се, ако ништа друго, Граду платила пуна цијена земљишта на којој је изграђена вила, а која износи око 310.000 КМ. Уз то, особа која је на незаконит начин, по багатељној цијени,  дошла до земљишта на којој је изградила кућу, никако не би требало да буде судија Уставног суда РС.

 

Кућа Савићеве је огромна, па се у њој нашло мјеста и за изградњу великог пословног простора, у којем је смјештена фирма „Цомесграфика“ д. о. о. , чији је власник њен муж Зденко Савић. Журнал је раније у тексту „УНОСНИ ПОСЛОВИ ПОРОДИЦЕ САВИЋ: Катедре, тендери и савјетничке функције“, објављеном 4. августа 2020. године детаљно појаснио све о бројним тендерима које је ова приватна фирма добила од јавних предузећа и установа.

(зурнал.инфо)