Драшко Станивуковић (27) је све, само не обичан беспослени балкански младић

Руча код баке, живи код тате и маме, до двадесете је дијелио собу с братом, а факултет је занемарио, јер има преча посла. Рекло би се, сасвим обична прича.

Република Српска 06.12.2020 | 09:10

Ипак, Драшко Станивуковић (27) је све, само не обичан беспослени балкански младић.

Прво, он није нимало беспослен. Његови млади и енергични сарадници призању да тешко прате Драшков темпо, јер је он увек у „петој брзини“, од раног јутра до касно у ноћ.

Друго, он није нимало сиромашан. Вила у којој живи с родитељима синоним је за луксуз, а у породично богатство, стицано генерацијама, броји се, вјероватно, милионима евра.

И једно и друго је, без сумње, допринијело политичком успјеху Драшка Станивуковића. Овај „студент у оставци“ је освојио невјероватних  52.369 гласова и до ногу потукао Игора Радојичића, фаворизованог кандидата владајућег СНСД.

Никад није крио ко је

Тако је постао регионална политичка звијезда: најмлађи градоначелник у историји Бањалуке и први политичар који је, након 20 година, “побиједио Милорада Додика”. И богаташки син којег су, дефинитивно, завољели и сиромаси.

У насељу Петрићевац, у идиличној улици гдје је одрастао, одушевљено га поздрављају комшинице са цекерима, таксисти, комуналци који одвозе смеће. Са сваким од њих застане и поприча.

– Никад ја нисам крио ко сам, гдје и како живим и никад нисам сматрао да због тога вриједим више од било којег сурађанина – каже млади градоначелник за Српскаинфо док обилазимо вилу Станивуковића, у којој су београдске фолк звијезде снимале спотове, а заљубљени парови из Бањалуке вјенчања и вјеридбе.

Од огромног конференцијско-свечарског стола, све са бином, до ограда на степеништима, породичне трпезарије од храстовине тешке 800 килограма, спаваћих соба… све је окићено позлаћеним дуборезима. Изузетак је сауна, у којој мирују Драшкове панцерице. Јер, Драшко скија. И игра стони тенис, и вјежба борилачке вештине, и вози бицикл, и учи јахање и… чита.

Одрастао код баке

Библиотека у поткровљу је, тврди, његово омиљено мјесто у овој, како је он зове, “новој кући”.

– Ето, видјели сте, идемо сад код моје баке, ту у комшилуку. Бака је главни лик у причи. Одрастао сам код ње, у старој кући. Овдје живим тек годину дана – каже наш домаћин.

Бака Госпава – Госпа Станивуковић (80), рођена Вукелић, енергична старица поријеклом с Мањаче, ложи ватру у шпорету, кува и – савјетује. За њеним столом се доносе многе породичне одлуке, па и оне пословне и политичке.

С врата грди унука градоначелника, што је дан раније доручковао тек кад је било вријеме вечери, а палачинке се охладиле. Она је живи доказ да је само Чак Норис успио да убиједи баку да није гладан.

– Бака храни све нас. Ни мојој мајци не да да кува. На доручку се смјењујемо, кад ко стигне, али у пет поподне сви се окупљамо код баке на ручку. Наравно, кад смо у Бањалуци – прича Драшко.

Деветоро за столом

Бака Госпа, која у једноставној топлој кухињи дочекује унука и његове госте домаћим шницлама и чварцима, значајно клима главом.

За тим столом се, дакле, кад су сви на броју, окупи њих деветоро: Драшко, његов дједа Гордан, отац Драган, мајка Свјетлана, брат Горан, те братова супруга Наташа и њихова дјеца, бакини праунучићи, Елена и Никола. У вријеме наше посјете нико од њих нијих није био ни у новој ни у старој кући. Обавезе.

– Шта им фали да једу код мене? Што да кувају, имају они своја посла. А могу чути и коју паметну – вели бака Госпа.

Бизнис

Осим Драшка, који се дао у политику, сви чланови породице се баве бизнисом. Драшков отац Драган је био власник првог приватног салона аутомобила у БиХ, радио је с „Телекомом“, а и данас се „бави електроником“. Мајка Свјетлана већ 30 година тргује аутодијеловима. Градоначелников брат и снаха имају фирму за посредовање у трговини.

– Питају ме за савјет и ја им речем шта имам, без пардона. Свашта сам ја у животу чула и научила, знам с људима. Мој отац Милан Вукелић, звани Џокић, био је трговац стоком. Сву ову земљу, на којој су, у овој улици, саградили куће наши рођаци, он је купио. Ово је моја очевина – каже бака за Српскаинфо.

За савјет јој се неријетко, каже, обрати и њен нећак и комшија, Никола Вукелић, који Драшку дође, што би се у овим крајевима рекло, „нерођени стриц“. Никола Вукелић је  власник компаније „Агроимпекс“, комплекса воћњака и фабрике алкохолних пића „Приједорчанка“. Годинама је био „добар са Додиком“. Али у посљедњих десетак година више није добар са Додиком. Прича се да није једини.

– И Никола је одрастао код мене, у овој кухињи. Неки су чак мислили да сам му ја мама, а не тетка. Слуша ме и он, него шта – каже бака Госпа.

Кад ће се оженити

Слуша је, каже, и Драшко, кад запне нешто око политике, али неће да је послуша кад су у питању битније ствари. Неће да се жени, а и факултет је запустио, бог зна кад је положио посљедњи испит. А те су ствари у животу ипак најбитније, каже бака Госпа.

Драшко свечано обећава да ће се оженити “до краја мандата”, али бака неповјерљиво одмахује главом, у стилу “политичар је то”!

– Увијек је он знао истјерати своје. Кад је био мали, сатрао ме, нигдје није имао мира. А путовали смо пуно, ишао је са мном на љетовање у Тунис, Египат, Грчку, Турску. Кад је као дијете славио рођендане, дође му 30 дјеце. Кад је сломио ногу, морала сам га носити на улицу да види дјецу. Увијек је био главни, увијек је скупљао дјецу око себе и сва су га дјеца слушала – каже бака и отвара породични албум.

Увијек против неправде

Уз старе фотографије, нижу се сјећања. Како је Драшко, кад је био мали, тек је кренуо у школу, организовао дјечје протесте испред куће комшије, који се жалио да су клинци гласни и тјерао их кад се играју. Па је дошла полиција, а он бјежао од патроле.

Баш као што ће га, годинама касније, полиција прогонити због учешћа у протестима групе „Правда за Давида“, организованих због убиства бањалучког студента Давида Драгичевића.

Бака подсјећа како се Драшко, или како га она зове Дадо, још у основној школи увијек бунио против неправде. И како се „никад није правио важан“, иако је знао да је један његов прадједа, из лозе Станивуковића, био предсједник општине у Челинцу, а други прадједа, из лозе Вукелића, у насеље довезао првог „мерцедеса“.

Није да се ти Станивуковићи и Вукелићи нешто истичу, него ето, чисто да се зна …

ДАН ПОЧИЊЕ ОДЛАСКОМ НА ГРОБ ПОГИНУЛОМ СИНУ

Драшко Станивуковић је име добио по свом стрицу, једином брату његовог оца, који је као борац Војске Републике Српске, погинуо у рату 1992. године.

Од тада његова бака Госпава, сваки дан, без изузетка, почиње посјетом синовом гробу. Устаје рано и иде на гробље, а тек потом слиједи јутарња кафа и припремање доручка за породицу.

(Српскаинфо Фото: РАС СРБИЈА)