Црква остала без двије најугледније и моћне личности

Српска црква се по први пут у новијој историји нашла у ситуацији да нема патријарха и најстаријег митроплита. И не само због црквеног чина, у размаку од 20 дана СПЦ је заправо остала без двије моћне и духовно најугледније личности.

Србија 21.11.2020 | 09:00

Патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије преминули су у размаку од 20 дана од посљедица корона вируса. Одлазак две изузетно битне фигуре СПЦ потресао је српску цркву, али и отворио је питање правца којим ће се кретати, као и будућности односа са државом.

ОДНОС ИРИНЕЈА И АМФИЛОХИЈА

Њих двојица, утицајних јерарха, имали су разилажења у мишљењу, али су били јако блиски. Може се рећи, двојац који је био чврст ослонац самосталности СПЦ у њеним кључним питањима. Посебно када је требало одлучити око Косова и Метохије, али и црквених питања нарочито од како је отворен сукоб на релацији најстарије и највеће патријаршије - Цариградске и Московске.

ВРЕМЕ НОВИХ ИЗАЗОВА

Од посебног значаја за будућност Цркве биће не само избор личности патријарха већ и кандидата за нове епископе односно, митрополита црногорско-приморског. Слиједе евентуална промена Устава Цркве и друге унутрашње црквено-административне реформе јер ће то трасирати развој историје Цркве у наредном периоду.

Није тајна да постоје различита виђења којим путем СПЦ треба да иде. С једне стране је идеја симфоније са државним властима коју један дио епископа и власти виде као кључни елемент за будућност Србије, с друге стране је идеја да Црква треба да покаже већи степен самосталности или чак буде катализатор друштвених и политичких промјена. Тако да иде и време нових изазова.

За живота патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије, повремено различитог приступа, гурали би своје докле могу. Али код битних питања последња на Сабору је увек била патријарха Иринеја. Чак и да се није слагао, митрополит је препуштао, јер је поштовао саму институцију поглавара СПЦ.

УЛОГА ИРИНЕЈА И АМФИЛОХИЈА У КЉУЧНИМ ПИТАЊИМА

Можда и најважнија равнотежа за црквени живот коју су њих двојица одржавали везана је за сукоб у православљу. Управо она би била корисно завештање за будућег патријарха и митрополита. У односу Цариграда и Москве, који већ више од две године нису у црквеном општењу, патријарх и митрополит су имали мудар и одмерен став - СПЦ није једнострано поступала, није се сврстала.

Обојица јерарха цијењени су на обе сукобљене стране и знали су да би опредјељивање у рату великих довело СПЦ у врло озбиљну ситуацију, која би могла да има тешке посљедице за цијелу Цркву. Отуда остаје нада да ће они који до следећег Сабора буду одговорни да крмане Црквом, имати у виду оно што су иза себе оставили патријарх и митрополит.

КО ЈЕ КОМЕ БИО НАКЛОЊЕН?

Иринеј у трону, па ни као владика нишки није имао своју опцију или групу владика којој је припадао. Митрополит Амфилохије, међутим, јесте био наклоњенији појединим владикама, посебно млађим. Али и те владике, су често умјеле да кажу да без митрополита неће свој наум остварити.

И често се све преплитало код њих двојице. Тако је патријарх у посљедњем тренутку спријечио и смену америчких епископа којима је митрополит био наклоњен, а који су се због наводних неправилности нашли под синодским поступком.

Истовремено, патријарх Иринеј био је и остаће упамћен као човјек који је одржавао равнотежу и јединство. Сваки могући исхитрени поступак његовог насљедника могао би озбиљно да утиче на стабилност СПЦ и зато ће у наредном периоду бити најважније да Црква учврсти своје унутрашње јединство и сачува се од свих утицаја.

(Блиц ФОТО: Оливер Бунић/РАС СРБИЈА)