ДW АНАЛИЗА: Бајден и Европа - Биће компликовано!

Послије побједе Џоа Бајдена на америчким предсједничким изборима у већем броју европских главних градова осећа се олакшање. Али у неким питањима Европљани би се могли са Бајденом свађати више него са Трампом.

Свијет 09.11.2020 | 15:46

Француски председник Емануел Макрон се трудио да успостави добре односе са Доналдом Трампом, али му побједа Џоа Бајдена иде на руку. „Имамо много тога да урадимо да бисмо савладали данашње изазове. Хајде да сарађујемо“, написао је Макрон на енглеском и француском на Твитеру, чим су америчке телевизијске станице прогласиле Бајдена побједником.

За разлику од времена после избора Доналда Трампа прије четири године, савјетници у Паризу и осталим главним градовима знају на чему су са Бајденом. Мало који амерички предсједник је преузео дужност са тако великим спољнополитичким искуством.

Бајденови француски и ирски корјени

Још као сенатор Бајден се бавио спољном политиком. Почетком деведесетих потписао је једну студију о ратовима на Балкану. Као потпредсједник за време предсједничког мандата Барака Обаме, Бајден је учествовао на Минхенској конференцији о безбедности, као највећем трансатланском дискусионом форуму.

Џозеф Робинет Бајден, који поред ирских има и француске корене, познаје Европу, а и Европљани знају њега.

Већ послије инаугурације 20. јануара новог предсједника чека важна спољнополитичка тема – поновно приступање Париском климатском споразуму. Трампово иступање из тог споразума ступило је на снагу дан после америчких предсједничких избора 4. новембра.

Широм свијета се поздравља америчка ревизија Трамповог курса, али за Француску то има посебно значење. Напосљетку, споразум је у Паризу потписао и француски предсједник.

Спољнополитичке жеље Европске уније

Бајден је најавио повратак мултилатерализму, а то је по вољи европских партнера. Амерички предсједник неће донијети само поново приступање Париском споразуму већ и поново чланство у Светској здравственој организацији.

И америчка политика према Ирану биће означена раскидом Бајдена са Трамповом линијом. Бајден је најавио враћање на снагу атомског споразума са Техераном који је Трампова адмнистрација једнострано прекршила, стављајући Иран под строг режим санкција.

Али у Лондону, Паризу и Берлину нико не гаји илузије – Бајден ће се најпре позабавити унутрашњом политиком.

Када се узму у обзир Трампови бирачи којих је преко 70 милиона, онда је јасно да Бајдена чека велики посао у подијељеној земљи. Осим тога, пандемија је један од Бајденових приоритета, исто као и економска политика. У победничком говору је Бајден од спољнополитичких тема споменуо само заштиту климе.

Нема повратка улози светског полицајца

Ипак, Европљани могу да рачунају са бољом атмосфером и опуштенијим односима са Вашингтоном. Садржински ће се успоставити одређени континуитет у односу на спољну политику његовог претходника. Војна суздржаност Сједињених Америчких Држава се неће промијенити.

Још у Обамино вријеме Бајден се залагао за брже повлачење америчких трупа из Ирака. Исто као и за Трампа, и за њега Европа није кључни регион. Пажња Вашингтона је усмјерена ка Азији, успон Кине се посматра као највећу опасност за америчку безбједност и благостање.

Аналитичари указују да би Бајден понекад могао да буде и незгоднији као партнер од Трампа. И Бајден ће захтијевати да Европљани издвоје више буџетских средстава за одбрану.

Све док је Доналд Трамп отворено ниподаштавао западне институције, владе Европске уније су лакше могле да игноришу његове захтјеве. Са жељама новог предсједника неће бити тако. Он ће их подсјетити на обећање које су дали – да ће издвајати два процента бруто домаћег производа за одбрану.

Политиколог Франсоа Ајзбур са Међународног института за стратешке студије подсјећа на пример Источног Средоземља који показује колико је Европљанима тешко да преузму већу одговорност у војном смислу: „Од 2013. Сједињене Државе не играју водећу улогу у Источном Средоземљу. Турска, Русија и друге силе могу тамо несметано да дјелују.“

Он додаје да би се Европа морала више заинтересовати за тај регион, али и да не показује спремност за тако нешто: „Видимо колико је тешко да се испуни стратешки вакуум који су иза себе оставиле САД.“

Контроверзно одмјеравање снага са Кином

Осим тога, нови газда у Бијелој кући очекиваће од Европљана да га слиједе у одмјеравању снага са Кином. Није извјесно да ће Европљани испунити то очекивање јер Кину посматрају као тржиште и трговинског партнера.

Иначе, у економској политици је највећи потенцијал за конфликте Европљана са Вашингтоном. Већ у децембру ће Француска додатно опорезовати велике америчке интернет концерне.

Осим тога, није ријешен спор о илегалним државним субвенцијама Боинга. Светска трговинска организација је Европској унији одобрила казнене царинске намете у висини од више милијарди евра.

Будући предсједник Бајден је отворено најавио протекционистичку економску политику. Он намјерава да обавеже све америчке државне институције да купују само продукте произведене у Сједињеним Државама.

Али Трамп ће остати још два и по мјесеца у Бијелој кући. Та фаза би могла бити критична, и то не само због корона-вируса који се шири.

Ипак, владе у Европи осећају олакшање. Јер, како процјењује Ајзбур, Трамп би, да је освојио други мандат, испословао далекосежно повлачење Вашингтона из НАТО. 

(ДW)