Депозити грађана у банкама на рекордном нивоу

Подаци Централне банке Босне и Херцеговине (ЦББиХ) на крају септембра 2020. године показују да су укупни депозити становништва код комерцијалних банака у Босни и Херцеговини забиљежили рекордан износ од 13,35 милијарди КМ.

Босна и Херцеговина 30.10.2020 | 14:32

Депозити становништва имају далеко највеће учешће од 54,9% у укупним депозитима код комерцијалних банака, па стога представљају најважнији извор средстава на основу којег комерцијалне банке могу финансирати кредитне активности.

Посматрано по рочној структури, орочени и штедни депозити становништва износе 5,49 милијарди КМ или 41,1% укупних депозита становништва, од тога краткорочни депозити су 393 милиона КМ, а дугорочни 5,09 милијарди КМ. Трансакцијски рачуни и депозити по виђењу чине 7,86 милијарди КМ или 58,9% укупних депозита становништва.

У погледу валутне структуре, депозити становништва у домаћој валути износе 6,07 милијарди КМ, што чини 45,4% учешћа, што је значајно више него прије седам година када је учешће депозита у домаћој валути било испод 40%. Овај пораст учешћа депозита је јасан показатељ повјерења у конвертибилну марку. Депозити у еурима и они с валутном клаузулом везаној за еуро износе 6,65 милијарди КМ или 49,8%, а учешће депозита у осталим страним валутама је 4,7%.

Подаци показују да се депозити становништва у Босни и Херцеговини континуирано повећавају, па су тако у поређењу са стањем на крају септембра прошле године порасли за 454 милиона КМ или 3,5%. Међутим, постоје значајне разлике у кретању депозита зависно од типа депозита. Трансакцијски рачуни су порасли за 13,1% (или за 500 милиона КМ), а депозити по виђењу биљеже пораст од 3,6% (или за 124 милиона КМ). Орочени и штедни депозити, а који одражавају штедњу, на годишњем нивоу биљеже благи пад од 3,0% (или за 170 милиона КМ).

Низак проценат пословања с банком

Упркос проширеној банкарској мрежи и континураном повјерењу у банкарске институције, још увијек један дио становништва у Босни и Херцеговини нема успостављене пословне релације с банкама.

Према подацима Свјетске банке, у нашој земљи 59% становника изнад 15 година има отворене рачуне у банкама, с тим да међу радно неактивним становништвом само 43% има отворене рачуне. У поређењу с другим европских земљама, ово су прилично ниски проценти, јер чак 95% становника у земљама еурозоне имају отворене рачуне у банкама, у Хрватској је тај проценат 86%, а у Србији 83%.

Из Централна банке БиХ у поводу Међународног дана штедње напомињу да треба још једном афирмисати кориштење финансијских услуга, које могу подстаћи општи развој, јер помажу финансирање здравља, образовања и предузентништва, те олакшавају финансијске ударе на становништво. Глобално постоји велики јаз, при чему они с већим примањима много више користе финансијске услуге од сиромашнијих.

Стабилан домаћи банкарски сектор, уз поуздан систем за осигурање депозита, пружа гаранцију становништву да своја финансијска средства држи на рачунима у банкама, да масовније користе финансијске услуге и поузданије управљају својим финансијама. На основу тог повјерења и повјерених средстава становништва, банке су у могућности да финансирају и доприносе ефикаснијем функционисању и расту економије те да помогну у редуцирању неформалних трансакција.

„Штедња је и рационалан однос према ресурсима, према утрошку воде и струје… Штедња се данас рефлектује кроз самоодрживе пројекте, у сваком искориштеном плоду из природе, култивисаном комаду необрађене земље на којем ће се посадити нешто, папиру који ће се рециклирати. На тај начин постаје приход за будућу потрошњу. Наши грађани су свјесни важности штедње. Данас она више не значи само пуко чување новца, већ и другачији однос према постојећим ресурсима“, изјавио је гувернер ЦББиХ др. Сенад Софтић поводом Међународног дана штедње.  

(Бизнис.инфо)