Влада крши закон продужавањем мандата в.д. директорима

У Републици Српској је именовање директора јавних предузећа и инстутиција у статус вршиоца дужности у посљедњим годинама постало редовна пракса.

Република Српска 11.10.2020 | 20:00

На челу Пошта, Електропривреде, Жељезница, Фонда здравства... су вршиоци дужности, а поједини у в.д. статусу проведу и по неколико година, чиме Влада отворено игнорише политички смисао постојања овог института.

В.д. директор - некада изузетак као привремено рјешење до избора директора у пуном мандату, а данас вршиоци дужности управљају скоро свим републичким управама, агенцијама, заводима, установама и јавним предузећима. Закон о државним службеницима међутим јасно каже када се то може радити и у ком временском оквиру.

Члан 42, Закон о државним службеницима Републике Српске:

(1) Акт о постављењу вршиоца дужности доноси се у случају оснивања новог републичког органа управе, смрти или разрјешења државног службеника.

(2) Влада именује вршиоца дужности на период до 90 дана, без спровођења поступка јавне конкуренције, с тим да се за исто радно мјесто акт о постављењу може донијети још највише два пута узастопно.

Без обзира на оно што пише у закону, многи су на тим позицијама дуже од законски дефинисаног рока од највише 9 мјесеци, чак и по неколико година у в.д. статусу. Ово поставља питање: да ли је онда оно што они потписују уопште законито? На ово је током посљедње сједнице Народне скупштине Републике Српске, упозорила Јелена Тривић, посланик Партије демократског прогреса.

"Да ли је све што уради в.д. директор који је незаконито на том мјесту заправо незаконито? Све што уради в.д. директор који је већ два пута по 90 дана био в.д. директор, је незаконито. Дакле, у овој држави је 90 одсто правних аката незаконито", рекла је Тривићева.

Из Генералног секретаријата Владе Републике Српске не одговарају на наша питања о законском упоришту на које се позивају код бесконачног предужавања мандата в.д. директора изван законског рока. Ово јасно показује, сматрају у цивилном сектору, да се свјесно игноришу законске одредбе, како би се изашло у сусрет политичким именовањима.

"То морају бити привремена именовања и не смију се поновити. У пракси се дешава супротно", каже за БН ТВ Угљеша Вуковић из "Транспаренси интернешнела БиХ".

И Правобранилаштву Републике Српске смо поставили питање: о евентуалним корацима уколико дође до тога да неко оспори акт Републике Српске, јер га је потписао директор који је незаконито био у в.д. мандату, међутим одговора нема. Да постоји независно правосуђе, сматрају политиколози, оно би само испитало в.д. директоре изван законског рока и њихове одлуке.

Оваквом праксом , сматрају наши саговорници, се потпуно погрешно, али без икаве казне за оне који то раде, примјењује институт вршиоца дужности, који је и успостављен да би се само у ситуацијама када није могуће одмах расписати конкурс, привремено именовао директор у в.д. статусу, а чим се створе могућности, да се изабере директор у пуном мандату по законски утврђеној процедури.

БН ТВ