Нови рат и свјетске силе: Ко је на чијој страни?

Јерменија и Азербејџан клизе ка правом рату. Обе државе су прогласиле ратно стање и, за сада, ниједна не попушта у оптужбама да је управо ривал крив за нову ескалацију. Бројни светски лидери позвали су на обуставу ватре и на мир, а свет са зебњом прати даља дешавања. И то са добрим разлогом. Сукоб у овом спорном региону, иако наизглед локалан, може да увуче у себе и светске силе и да има опасне последице.

Свијет 27.09.2020 | 21:30
Нови рат и свјетске силе: Ко је на чијој страни?

Две државе се већ дуго споре око региона Нагорно-Карабах који је у саставу Азербејџана, али у ком претежно живе Јермени. Рат две државе окончан је 1994. године.

Више од 20 година споразум о прекиду ватре је на стакленим ногама, уз симболично присуство шест посматрача из Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Међутим, с времена на време две стране се поново сукобљавају.

Трка у наоружању

Протекле деценије смо били сведоци драматичне трке у наоружању између Азербејџана и Јерменије.

Охрабрен добрим извозом нафте и гаса, Азербејџан је повећао своје војне издатке више од двадесет пута између 2004. и 2014. Председник Азербејџана Илхам Алииев похвалио се да је буџет за одбрану за 2014. двоструко већи од укупног државног буџета Јерменије. Најзначајније набавке наоружања долазиле су из Русије.

Јерменија, традиционални руски савезник, покушала је да одржи корак, упркос томе што је економски стиснута због недостатка развоја и затворених граница са Турском и Азербејџаном.

Али етничке јерменске снаге задржале су контролу над стратешким позицијама у и око Нагорно-Карабаха, што им је дало снажну предност и учинило укупну неравнотежу мање акутном.

На чијој је страни Русија?

Русија, која има војну базу у Јерменији, Јереван сматра стратешким партнером у региону.

Јерменија је Русији близак партнер у у ваздушној одбрани и другим војним аранжманима, који укључују обавезу Русије да брани међународну границу Јерменије, ако је потребно.

Русија већ има значајно војно присуство у Јерменији. Конкретно, сукоб око Нагорно-Карабаха и служи као користан изговор да се хиљаде војника задрже у Јерменији.

Међутим, сукоби у Нагорно-Карабаху, можда и иду на руку Русији и из других разлога. Са економске стране гледано, она има добити од ратовања јер, по свему судећи продаје оружје и Азербејџану и Јерменији.

Наводно је Азербејџану слала оружје по вишој цени, да би ефикасно субвенционисала јефтиније испоруке Јерменији.

Турска уз Азербејџан

Један од разлога зашто је Москва уздржана могао би да буде и тај јер не жели да се сукобљава са Турском која је, очекивано, осудила Јерменију и стала на страну свој савезника Азербејџана.

Турски председник Реџеп Ердоган је најавио да ће се солидарност Анкаре са Бакуом наставити.

"Јеременија, која је поново напала Азербејџан, показала је још једном да је највећа претња миру у региону", рекао је Ердоган.

Русија и Турска су последњих година имале климав однос који је ишао од крајње пријатељског до жестоких речи, па и ивице директних окршаја због сукобљених интереса у Сирији и Либији, на пример.

Раније ове године су управо због једног мањег сукоба Јерменије и Азербејџана, летеле варнице.

Уколико би Јерменија, као што је њен премијер најавио, заиста одлучила да призна независност Нагорно-Карабаха, односно Републике Арцах, како је Јермени зову, ескалација би била готово неизбежна, а Русија и Турска би поново могле да се нађу на супротним странама.

Иран као посредник?

Иран је позвао на тренутно окончање непријатељстава Јерменије и Азербејџана након сукоба двије земље, те истакао спремност да помогне у успостављању прекида ватре.

Портпарол Министарства спољних послова Саид Катибзадех рекао је да је Техеран спреман да искористи све своје капацитете да помогне у покретању преговора две стране.

Иран је званично неутралан и настојао је да игра улогу посредника, највише 1992. године. У својим службеним изјавама Иран позива на мирно решење и уздржавање током окршаја.

Иако су ирански званичници више пута потврдили своју подршку територијалном интегритету Азербејџана, труде се да имају добре односе и са Јерменијом. Тако је Иран деведесетих био важан савезник Јерменије, супростављајући се тако Турској.

Успавана Америка!

Иако су САД једна од држава посматрача које би требало да одржавају мир у региону, њена реакција на нове сукобе се још чека.

Чак и у инциденту из јула 2020, када су се Јерменија и Азербејџан сукобиле око границе, није било значајније реакције Сједињених Држава.

Влада Сједињених Држава још увек нема званичну политику према региону Јужног Кавказа, упркос чињеници да ц́е један мандат републичке владе ускоро бити завршен.

САД су сада превише обузете унутрашњим питањима, а пре свега председничким изборима на којима се њен председник Доналд Трамп бори за нови мандат против Џоа Бајдена.

Такве ствари отварају пут другим силама попут Русије и Турске да попуне вакуум.

Сукоб на европском тлу

Европска унија такође покушава да смири страсти.

Председник Европског савета Шарл Мишел оцењује да су последњи извештаји из зоне конфликта у Нагорно-Карабаху "озбиљно забрињавајући".

- Војна акција мора да се заустави под хитно, како би се избегла даља ескалација. Тренутни и безусловни повратак преговорима је једни пут напред -поручио је Мишел.

ЕУ покушава да остане неутрална. Обе државе су повезане са њом преко споразума о партнерству. Ниједна држава ЕУ није признала независност Нагорно-Карабаха, иако његово становништво у највећој мери чине етнички Јермени.

Уколико би ЕУ подржала једну од страна, навукла би на себе гнев друге а са њом и неког од моћнијих савезника.

Опасност по цевоводе

Али, није само то у питању већ, велику улогу овде игра и гас. За Европу су стабилност и сигурност на Јужном Кавказу важни из енергетских разлога.

Цевовод Баку-Тбилиси-Џејхан и цевовод Јужни Кавказ - оба изузетно значачајна за европске енергетске потребе - пролазе у кругу од неколико километара од Нагорно-Карабаха. Свако веће избијање рата одмах би и цевоводу представљао претњу.

У време када Европа покушава да се одмакне од руске енергије, стабилност и рад ових цевовода је од виталног значаја. За неколико година Јужни гасни коридор деловаће кроз исти регион. Када започне транспорт гаса са Каспијског мора у Европу, заувек ће променити енергетску мапу региона. А како то не би одговарало Русији, чини се да она има још разлога због којих јој сукоб на Кавказу иде на руку.

Јасно је дакле да нови сукоб на европском тлу може да буде само још један проблем за ЕУ, нарочито док се бори са унутрашњим превирањима, пандемијом короне, Брегзитом, итд.

Чини се да је у ситуацији са Нагорно-Карабахом потребно више од уобичајених позива на деескалацију сукоба. Ради се о изузетно запаљивом региону у којем би рат могао да умеша и друге државе.

(Блиц)

Коментари / 7

Оставите коментар
Name

Занимљиво

27.09.2020 21:40

Да су сви ови народи зивјели мирно једни поред других, док су зивјели у једној дрзави, СССР-у .

ОДГОВОРИТЕ
Name

Домаци странац

27.09.2020 22:05

Несто ми познато.

Name

Славко

27.09.2020 22:12

Треба ангазирати Бају да посаље своје специјалце ,неби нитко смијо зуцнути као и у Р.Србској.

Name

Ре зан

27.09.2020 23:30

Да тад су били под Руском исто им додје. Боље нек има свако дрзаву своју само требају и једни и други у нецем попустити и добро.

Name

Умјесто да уце

27.09.2020 21:46

Од других, зртава великих сила. Не поновило се никоме, нигдје.Али ваљда и они имају у редовима домаце криминалце који са нестрпљењем цекају да од градјана приграбе све...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Русијq

27.09.2020 23:37

продаје оружје и Јерменимq и Азерима!?! Ау, нешто ми познато, али чек да се присјетим која је земља у питању... Мислим да знам.. Знате ли ви?

ОДГОВОРИТЕ
Name

сајо

28.09.2020 12:21

господине славко добро сте написали и рекли свидја ми се то сто сте написали

ОДГОВОРИТЕ