Novi rat i svjetske sile: Ko je na čijoj strani?

Jermenija i Azerbejdžan klize ka pravom ratu. Obe države su proglasile ratno stanje i, za sada, nijedna ne popušta u optužbama da je upravo rival kriv za novu eskalaciju. Brojni svetski lideri pozvali su na obustavu vatre i na mir, a svet sa zebnjom prati dalja dešavanja. I to sa dobrim razlogom. Sukob u ovom spornom regionu, iako naizgled lokalan, može da uvuče u sebe i svetske sile i da ima opasne posledice.

Svijet 27.09.2020 | 21:30
Novi rat i svjetske sile: Ko je na čijoj strani?

Dve države se već dugo spore oko regiona Nagorno-Karabah koji je u sastavu Azerbejdžana, ali u kom pretežno žive Jermeni. Rat dve države okončan je 1994. godine.

Više od 20 godina sporazum o prekidu vatre je na staklenim nogama, uz simbolično prisustvo šest posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Međutim, s vremena na vreme dve strane se ponovo sukobljavaju.

Trka u naoružanju

Protekle decenije smo bili svedoci dramatične trke u naoružanju između Azerbejdžana i Jermenije.

Ohrabren dobrim izvozom nafte i gasa, Azerbejdžan je povećao svoje vojne izdatke više od dvadeset puta između 2004. i 2014. Predsednik Azerbejdžana Ilham Aliiev pohvalio se da je budžet za odbranu za 2014. dvostruko veći od ukupnog državnog budžeta Jermenije. Najznačajnije nabavke naoružanja dolazile su iz Rusije.

Jermenija, tradicionalni ruski saveznik, pokušala je da održi korak, uprkos tome što je ekonomski stisnuta zbog nedostatka razvoja i zatvorenih granica sa Turskom i Azerbejdžanom.

Ali etničke jermenske snage zadržale su kontrolu nad strateškim pozicijama u i oko Nagorno-Karabaha, što im je dalo snažnu prednost i učinilo ukupnu neravnotežu manje akutnom.

Na čijoj je strani Rusija?

Rusija, koja ima vojnu bazu u Jermeniji, Jerevan smatra strateškim partnerom u regionu.

Jermenija je Rusiji blizak partner u u vazdušnoj odbrani i drugim vojnim aranžmanima, koji uključuju obavezu Rusije da brani međunarodnu granicu Jermenije, ako je potrebno.

Rusija već ima značajno vojno prisustvo u Jermeniji. Konkretno, sukob oko Nagorno-Karabaha i služi kao koristan izgovor da se hiljade vojnika zadrže u Jermeniji.

Međutim, sukobi u Nagorno-Karabahu, možda i idu na ruku Rusiji i iz drugih razloga. Sa ekonomske strane gledano, ona ima dobiti od ratovanja jer, po svemu sudeći prodaje oružje i Azerbejdžanu i Jermeniji.

Navodno je Azerbejdžanu slala oružje po višoj ceni, da bi efikasno subvencionisala jeftinije isporuke Jermeniji.

Turska uz Azerbejdžan

Jedan od razloga zašto je Moskva uzdržana mogao bi da bude i taj jer ne želi da se sukobljava sa Turskom koja je, očekivano, osudila Jermeniju i stala na stranu svoj saveznika Azerbejdžana.

Turski predsednik Redžep Erdogan je najavio da će se solidarnost Ankare sa Bakuom nastaviti.

"Jeremenija, koja je ponovo napala Azerbejdžan, pokazala je još jednom da je najveća pretnja miru u regionu", rekao je Erdogan.

Rusija i Turska su poslednjih godina imale klimav odnos koji je išao od krajnje prijateljskog do žestokih reči, pa i ivice direktnih okršaja zbog sukobljenih interesa u Siriji i Libiji, na primer.

Ranije ove godine su upravo zbog jednog manjeg sukoba Jermenije i Azerbejdžana, letele varnice.

Ukoliko bi Jermenija, kao što je njen premijer najavio, zaista odlučila da prizna nezavisnost Nagorno-Karabaha, odnosno Republike Arcah, kako je Jermeni zovu, eskalacija bi bila gotovo neizbežna, a Rusija i Turska bi ponovo mogle da se nađu na suprotnim stranama.

Iran kao posrednik?

Iran je pozvao na trenutno okončanje neprijateljstava Jermenije i Azerbejdžana nakon sukoba dvije zemlje, te istakao spremnost da pomogne u uspostavljanju prekida vatre.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Said Katibzadeh rekao je da je Teheran spreman da iskoristi sve svoje kapacitete da pomogne u pokretanju pregovora dve strane.

Iran je zvanično neutralan i nastojao je da igra ulogu posrednika, najviše 1992. godine. U svojim službenim izjavama Iran poziva na mirno rešenje i uzdržavanje tokom okršaja.

Iako su iranski zvaničnici više puta potvrdili svoju podršku teritorijalnom integritetu Azerbejdžana, trude se da imaju dobre odnose i sa Jermenijom. Tako je Iran devedesetih bio važan saveznik Jermenije, suprostavljajući se tako Turskoj.

Uspavana Amerika!

Iako su SAD jedna od država posmatrača koje bi trebalo da održavaju mir u regionu, njena reakcija na nove sukobe se još čeka.

Čak i u incidentu iz jula 2020, kada su se Jermenija i Azerbejdžan sukobile oko granice, nije bilo značajnije reakcije Sjedinjenih Država.

Vlada Sjedinjenih Država još uvek nema zvaničnu politiku prema regionu Južnog Kavkaza, uprkos činjenici da će jedan mandat republičke vlade uskoro biti završen.

SAD su sada previše obuzete unutrašnjim pitanjima, a pre svega predsedničkim izborima na kojima se njen predsednik Donald Tramp bori za novi mandat protiv Džoa Bajdena.

Takve stvari otvaraju put drugim silama poput Rusije i Turske da popune vakuum.

Sukob na evropskom tlu

Evropska unija takođe pokušava da smiri strasti.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ocenjuje da su poslednji izveštaji iz zone konflikta u Nagorno-Karabahu "ozbiljno zabrinjavajući".

- Vojna akcija mora da se zaustavi pod hitno, kako bi se izbegla dalja eskalacija. Trenutni i bezuslovni povratak pregovorima je jedni put napred -poručio je Mišel.

EU pokušava da ostane neutralna. Obe države su povezane sa njom preko sporazuma o partnerstvu. Nijedna država EU nije priznala nezavisnost Nagorno-Karabaha, iako njegovo stanovništvo u najvećoj meri čine etnički Jermeni.

Ukoliko bi EU podržala jednu od strana, navukla bi na sebe gnev druge a sa njom i nekog od moćnijih saveznika.

Opasnost po cevovode

Ali, nije samo to u pitanju već, veliku ulogu ovde igra i gas. Za Evropu su stabilnost i sigurnost na Južnom Kavkazu važni iz energetskih razloga.

Cevovod Baku-Tbilisi-Džejhan i cevovod Južni Kavkaz - oba izuzetno značačajna za evropske energetske potrebe - prolaze u krugu od nekoliko kilometara od Nagorno-Karabaha. Svako veće izbijanje rata odmah bi i cevovodu predstavljao pretnju.

U vreme kada Evropa pokušava da se odmakne od ruske energije, stabilnost i rad ovih cevovoda je od vitalnog značaja. Za nekoliko godina Južni gasni koridor delovaće kroz isti region. Kada započne transport gasa sa Kaspijskog mora u Evropu, zauvek će promeniti energetsku mapu regiona. A kako to ne bi odgovaralo Rusiji, čini se da ona ima još razloga zbog kojih joj sukob na Kavkazu ide na ruku.

Jasno je dakle da novi sukob na evropskom tlu može da bude samo još jedan problem za EU, naročito dok se bori sa unutrašnjim previranjima, pandemijom korone, Bregzitom, itd.

Čini se da je u situaciji sa Nagorno-Karabahom potrebno više od uobičajenih poziva na deeskalaciju sukoba. Radi se o izuzetno zapaljivom regionu u kojem bi rat mogao da umeša i druge države.

(Blic)

Komentari / 7

Ostavite komentar
Name

Zanimljivo

27.09.2020 21:40

Da su svi ovi narodi zivjeli mirno jedni pored drugih, dok su zivjeli u jednoj drzavi, SSSR-u .

ODGOVORITE
Name

Domaci stranac

27.09.2020 22:05

Nesto mi poznato.

Name

Slavko

27.09.2020 22:12

Treba angazirati Baju da posalje svoje specijalce ,nebi nitko smijo zucnuti kao i u R.Srbskoj.

Name

Re zan

27.09.2020 23:30

Da tad su bili pod Ruskom isto im dodje. Bolje nek ima svako drzavu svoju samo trebaju i jedni i drugi u necem popustiti i dobro.

Name

Umjesto da uce

27.09.2020 21:46

Od drugih, zrtava velikih sila. Ne ponovilo se nikome, nigdje.Ali valjda i oni imaju u redovima domace kriminalce koji sa nestrpljenjem cekaju da od gradjana prigrabe sve...

ODGOVORITE
Name

Rusijq

27.09.2020 23:37

prodaje oružje i Jermenimq i Azerima!?! Au, nešto mi poznato, ali ček da se prisjetim koja je zemlja u pitanju... Mislim da znam.. Znate li vi?

ODGOVORITE
Name

sajo

28.09.2020 12:21

gospodine slavko dobro ste napisali i rekli svidja mi se to sto ste napisali

ODGOVORITE