Забрињавајуће: У Српској се рађа све мање дјеце

У Републици Српској у првој половини 2020. године рођено је мање од 4 хиљаде дјеце. Грађани кажу да је економска нестабилност и незапосленост кључни разлог што се рађа мање дјеце, док стручњаци упозоравају да нам слиједи и гори сценарио у наредним годинама, уколико власт адекватно не реагује.

Република Српска из године у годину има све мање новорођенчади. У првих 6 мјесеци 2020. године, у Српској је рођено 3971 дијете. Тиме је број рођених мањи у односу на исти период 2019. када је у Републици Српској рођено 4230 беба, али и 2018. године, када је рођено 4180 дјеце.

Посматрано на наведеном трогодишњем нивоу, број новорођених у Републици Српској у паду је за 5%. Разлози због чега нас је мање из године у годину су вишеструки, сматрају грађани.

„Незапосленост. Млади не могу себи да обезбиједе адекватан живот. Како да дају дјеци? Знате ли колико треба само да дочекате дијете, а не да га одгајате.

Први разлог је економски разлог. Чиме ћеш ти хранити дјецу, чиме ћеш их школовати? Сад људи узимају једнократне кредите да купе књиге за школу. А немамо неке велике акције Владе да се то појача. Претежно се рађа једно или двоје дјеце, онолико колико се хранити може.

Обзиром на то да је данас јако тешко доћи до посла, мислим да је то главни разлог зашто млади генерално одлазе из државе и зашто се исто тако млади исто тако усуђују да имају своје потомке у нашој држави.“, кажу грађани.

Док Српска први пут у својој историји броји мање од 4 хиљаде рођених у првих 6 мјесеци, истовремено број умрлих већи је скоро за дупло, и износи нешто мање од 7500. Ако се овакав тренд настави до краја године, Република Српска могла би да има однос броја умрлих и рођених од 7 хиљада.

Какав је то удар на наталитет, доказује чињеница да чак 24 локалне заједнице у Српској имају мање од 7 хиљада становника. То је алармантно, упозоравају демографи.

„И у претходном периоду, упозоравали смо и колеге демографи и ја да је то за очекивати из разлога што популациона политика није усвојена онако како би требало да буде. Дакле, ми имамо неки национални програм демографске обнове, који није јавно публикован као документ. Ми не знамо тачно шта тамо пише, направљена је некаква презентација тог документа. Међутим, уколико се и даље настави ово аљкаво понашање од стране доносилаца одлука, није за очекивати да се ти трендови поправе у будућности“, каже демограф Александар Чавић.

Демографи сматрају да ће проблем негативног природног прираштаја и пада наталитета услиједити чим се смири епидемија вируса корона, која је претходних неколико мјесеци, у одређеној мјери зауставила одлазак становништва. 

„За очекивати је да се убрзају трендови одсељавања, што ће поново у тој једној негативној спирали утицати и на смањење репродуктивно способног становништва, дакле тог контигента који може да ствара потомство. Тако да ће подаци у наредном периоду бити, нажалост, још гори“, истиче Чавић.

Струка очекује да се пређе са ријечи на дјела, када је у питању демографска обнова Републике Српске. Ту прије свега, траже адекватну стратегију, за чију реализацију, истичу, јесу потребне године, али која би дала резултате уколико се са тим крене што прије. На тај начин, предвиђају стручњаци, избјегао би се  непожељан сценарио, који предвиђа да би до 2033. године Српска могла да изгуби скоро 200 хиљада становника.

БН ТВ