У привреди откази, у јавном сектору Српске стабилно

Само у посљедњих неколико мјесеци, без обзира на тешку ситуацију у привреди, службеници су се примали шаком и капом по министарствима и различитим управама, а поједини огласи су и даље отворени.

Република Српска 22.08.2020 | 19:49

Према последњим званично доступним подацима, закључно са 2019. годином, у администрацији Републике Српске је радило 5 662 државна службеника и намјештеника.

За разлику од 2017. године, када је тај број био 5500, сада их је за 162 више.

По свему судећи, тај број ће бити и већи, с обзиром да јавних огласа за нове послове не мањка ни у доба кризе због епидемије вируса корона.

Само у посљедњих неколико мјесеци, без обзира на тешку ситуацију у привреди, службеници су се примали шаком и капом по министарствима и различитим управама, а поједини огласи су и даље отворени.

"У управу и администрацију могу да се примају само неопходни људи, уколико је неко отишао у пензију и слично. У свакој другој ситуацији, ако има злоупотреба, ја ћу се побринути за то", поручио је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Јавни сектор, поред министарсатва, управа и агенција, подразумијева и запослене у државним предузећима.

Према незваничним подацима, у четири највећа предузећа, Електропривреди, Жељезницама, Поштама и Шумама ради више од 20 хиљада људи. Из опозиције напомињу да се у изборној години сигурно неће резати плате у јавном сектору, а отпуштања се непојмљива.

"Наравно да се јавни сектор не дира, јер је то гласачка машинерија. Они нису смјели да осјете корону, они се не дирају, па макар и на уштрб оних који уопште не раде", наводи посланик СДС у НСРС Давор Шешић.

"Ако томе додамо и чињеницу да ће кредити узети због кризе са вирусом корона, почети да се враћају 2022. и 2023. године, доћи ће у питање ликвидност буџета. Али они о томе не размишљају, њима је битно да прође ово сад, ови избори", наглашава потпредсјендица ПДП Јелена Тривић.

Економисти кажу да је државни апарат заједно са јавним предузећима, која су неликвидна, гушио привреду и прије епидемије вируса корона, те да оваква привреда, након "коронског" удара неће издржати годишња издвајања од скоро милијарду марака за јавни сектор.

„Свуда се у привреди прави рационализација трошкова. Само јавни сектор то не ради", каже Зоран Павловић.

Према подацима Завода за запошљавање у Републици Српској, од 15. марта до 10. августа, када је био најјачи удар на економију због вируса корона, без посла је остало 10.440 радника.

Иако је у истом периоду запослено 9.199 људи, највише су настрадале гране попут угоститељства, трговине и прерађевичке индустрије које никада нису почеле да раде пуним капацитетом. Према ријечима предсједнице РС, у овом тренутку, с одржавањем овог нивоа плата и запослених, јавни сектор је чак и спас за привреду.

"Једини начин да некако пребродимо ову кризу и никада нисмо ни били опредијељени да смањујемо плате у јавном сектору, јер покушавамо да одржимо с њима неки ниво потрошње", поручила је предсјендица Жељка Цвијановић.

Додатни проблем прави то што Република Српска и даље нема регистар запослених, а Радован Вишковић је најавио његову израду до краја прошле године. Регистар запослених у РС најављивала је и Жељка Цвијановић, али тај документ никада није угледао свјетлост дана, барем не званично.

БН ТВ