Афера по сваком главном тужиоцу у БиХ

Уред дисциплинског тужиоца Високог судског и тужилачког вијећа БиХ (ВСТВ БиХ) у понедјељак, 17. августа, регистровао је предмет против главне тужитељице Тужилаштва БиХ Гордане Тадић, потврдила за Радио Слободна Европа (РСЕ) главна дисциплинска тужитељица Канцеларије дисциплинског тужиоца ВСТВ-а БиХ Алена Курспахић Надаревић.

Босна и Херцеговина 20.08.2020 | 21:23

Према њеним ријечима, предмет је регистрован по службеној дужности, а на основу медијских објава који се односе на наплату спорних трошкова најма стана у Сарајеву.

ВСТВ БиХ независни је орган чији је основни задатак именовање судија и тужилаца у држави.

„Ово је редовна процедура Уреда заснована на закону о ВСТВ-у БиХ, који прописује овлаштење Уреда да поступа на властиту иницијативу у случајевима када постоје наводи о евентуалном кршењу службене дужности, односно о могућности почињења дисциплинског прекршаја од стране носиоца правосудне функције у БиХ“, каже Курспахић Надаревић.

Питање Гордане Тадић

Дневни лист ‘Ослобођење’ из Сарајева је објавило текст у којем је приложило документацију како је главна тужитељица БиХ, Гордана Тадић, од државе Босне и Херцеговине наплатила накнаду за смјештај у Сарајеву, у стану у којем наводно никада није ни боравила.

Тадић је у тужби против БиХ, поднесеној 13. марта 2019. године, навела да је од 1. априла 2016., па све до 28. фебруара 2019. године била подстанар у стану Милана Милидрага у Градачачкој 29, у Сарајеву. Као доказ је приложила Уговор о закупу стана потписан 1. јуна 2015. године.

Суд БиХ је у децембру 2019. пресудио да држава БиХ Гордани Тадић, поред осталих трошкова, исплати и 5.250 КМ (око 2.125 еура), за трошкове смјештаја у току рада. Тадић је БиХ поново тужила 31. децембра 2019. и тражила да јој се надокнаде трошкови одвојеног живота и смјештаја од 1. марта 2019. до 31. децембра 2019. године.

Гордана Тадић није одговарала на упите РСЕ о томе да ли је наплаћивала накнаду стана у коме није боравила, како је објавио сарајевски дневни лист.

Тужилаштво БиХ одбацује наводе медија

Истовремено, Тужилаштво БиХ је у званичном допису обавијестило јавност да наводи о наводним незаконитостима приликом наплате потраживања за трошкове смјештаја главне тужитељице Гордане Тадић, нису тачни.

“Изнесени наводи и конструкције, представљају провидни покушај освете због неколико предмета системског криминала и корупције, које је Тужилаштво БиХ покренуло и процесуира у посљедње вријеме. Главна тужитељица поднијеће тужбу за клевету против аутора спорног чланка, као и медија који су пренијели наведени садржај, уколико исти након објаве демантија не буде уклоњен”, навели су из Тужилаштва БиХ.

Како је за РСЕ потврђено из Уреда дисциплинског тужиоца, главна тужитељица Тужилаштва БиХ Гордана Тадић ће и даље вршити функцију до окончања истраге, коју Уред мора окончати у наредне двије године, од дана када је запримио прву информацију о повреди дужности судије или тужиоца.

Главна дисциплинска тужитељица Канцеларије дисциплинског тужиоца ВСТВ-а БиХ Алена Курспахић Надаревић каже за РСЕ како случај главне тужитељице Гордане Тадић није ‘изолован’, јер су до сада већ постојали предмети који су формирани на основу медијских објава, који се ‘провјеравају и истражују’.

Афере које су потресале бх. Тужилаштво

Од формирања Тужилаштва БиХ, у јануару 2003. године, нити један главни тужилац до сада није завршио свој мандат, а да га нису пратили скандали и контроверзе.

Маринко Јурчевић, који је био први главни тужилац ове институције, 2008. године је отишао на боловање, након чега је услиједила и оставка на ову позицију. Након оставке, Јурчевић се више никада није вратио пословима у правосудним институцијама. Касније је као разлог наводио бројне притиске којима је био изложен, али је и за РСЕ својевремено изјавио да се са мјеста главног тужиоца склонио, јер је, како је рекао, ‘видио да долазе подобне тужиоци и судије’.

Недуго након одласка Јурчевића, ВСТВ БиХ је 2008. године именовао Милорада Барашина за главног тужиоца Тужилаштва БиХ. Међутим, ни Барашин није славно завршио своју каријеру на мјесту главног тужиоца.

Скоро годину дана трајала је истрага о Барашиновим “непримјереним контактима” са припадницима криминалног миљеа. Фотографије, видеоснимци и на крају извјештај Обавјештајно-сигурносне Агенције БиХ (ОСА), потврдили су медијске написе како је главни тужилац Милорад Барашин био у контакту с особама за које се сумња да су кријумчариле оружје из БиХ у земље које су под ембаргом Уједињених нација (УН). Наиме, у извјештају ОСЕ-е Барашин се доводио у везу са Слободаном Тешићем, који се због шверца оружја налази на УН-овој црној листи, те директором његове фирме у БиХ "Босниа спец експорт" Драганом Капетином, са којим је главни тужилац био у сталном телефонском контакту.

На овај начин Барашин је, како је тада навео ВСТВ БиХ, довео у питање кредибилитет Тужилаштва и био је суспендован са мјеста главног тужиоца до окочања дисциплинског поступка. Поступак је окончан тако што су представници Првостепене дисциплинске комисије и Милорад Барашин направили Споразум о заједничкој сагласности о утврђивању дисциплинске одговорности.

Барашин је кажњен смјеном са функције главног државног тужиоца 2011. године, као и премјештањем на мјесто тужиоца у Посебном одјелу за ратне злочине Тужилаштва БиХ. Том приликом смањена му је и плата на износ од десет посто у периоду од три мјесеца. Преминуо је 2018. године.

Након смјене Барашина, позицију главног тужиоца у држави је преузео Горан Салиховић, који је прије тога обављао дужност предсједника Општинског суда у Сарајеву. Салиховић је на дужност главног државног тужиоца ступио 1. фебруара 2013. године. Три године касније, 2016. године, Салиховић је суспендован и то након афере "Транскрипт", у чијем су средишту новинар Мато Ђаковић и предсједник Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и садашњи члан предсједништва БиХ, Милорад Додик.

Повод за покретање истраге су транскрипти пресретнутих телефонских разговора између Милорада Додика и новинара Мате Ђаковића, а у којима се, наводно, потврђује да ће истрага против Додика у случајевима "Павловић банка", "Бобар банка", и афери "злато" бити обустављена.

Против Салиховића је прво покренут дисциплински поступак, а након тога подигнута је оптужница, у децембру 2018. године, за злоупотребу положаја и овласти. Салиховић се терети да је прибавио имовинску корист у износу вишем од 25 хиљада еура, односно, да је од фебруара 2013. до септембра 2016. године поступао супротно Одлуци о условима и начину кориштења средстава за репрезентацију и поклоне, чиме је прекорачио лимит потрошње у земљи и иностранству.

Овај предмет је до сада био у надлежности три суда (Суда БиХ, Општинског суда Сарајево и Кантоналног суда).

Салиховић је крајем јануара 2019. негирао кривицу у Суду БиХ, а убрзо је, почетком фебруара исте године, тај Суд донио рјешење којим се поступак против њега преноси на Општински суд, због, како је тада образложено, „осигурања непристрасног и правичног суђења”.

Општински суд Сарајево је касније опозвао рочиште када је суђење требало почети и донио рјешење којим се проглашава ненадлежним за одлучивање у овом предмету, након чега је спис достављен Суду БиХ на одлуку о пријеносу вођења кривичног поступка надлежном суду. Суд БиХ је, по запримању рјешења, предмет вратио Општинском суду, уз одговарајуће образложење, да би спис, због запријећене казне, потом био упућен Кантоналном суду Сарајево на рјешавање. Суђење Салиховићу је у току и води се пред Кантоналним судом у Сарајеву. Посљедње рочиште одржано је у фебруару ове године.

Све коруптивне радње досадашњих главних тужилаца у БиХ открили су босанскохерцеговачки новинари.

Након Салиховићеве суспензије, у септембру 2016. године, одлуком ВСТВ-а БиХ Гордана Тадић именована је за вршитељицу дужности главног тужиоца Тужилаштва БиХ. Прије тога обављала је функцију замјенице главног тужиоца. У јануару 2019. године именована је за главну тужитељицу Тужилаштва БиХ.

“Чињеница да до сада нити један главни тужилац државног тужилаштва није завршио свој мандат говори о томе да је БиХ у ствари заробљена држава, у којој појединци у правосудном систему могу да раде шта хоће, а неријетко су и сами дио великих афера”, каже за РСЕ Бранислав Бореновић, члан посебне истражне комисије Парламента БиХ за утврђивање стања у правосуђу.

Посебна Парламентарна комисија за утврђивање стања у правосуђу, чији је Бореновић члан, формирана је у мају 2019. године, након још једне афере у правосуђу, под називом "Поткивање".

У овој афери нису учествовали главни тужиоци, али се у њој спомињао први човјек, односно предсједник ВСТВ БиХ Милан Тегелтија.

У тој афери се на видеоснимку Тегелетија доводио у везу са коруптивним радњама, односно да је преко посредника, иначе службеника СИПА БиХ, уговарао клијенте којима је требало "убрзати" предмете у бх. правосуђу.

Тужилаштво БиХ касније је подигло оптужницу против актера, а Тегелтија је ослобођен сумњи, а у случају се појавио као свједок.

Критике ЕУ

Стање у правосуђу је критиковала и Европска унија (ЕУ).

Европска комисија (ЕК), у јуну ове године, упозорила је ВСТВ БиХ да би могла да обустави даље финансирање реформе правосуђа у БиХ, које реализује преко тог вијећа.

У писму које су упутили предсједнику ВСТВ-а Милану Тегелтији напоменули су како се предуго чека на реформе правосуђа, те да је "стање правосудног система разлог за забринутост".

Тада су из Уреда портпарола ЕК у Бриселу потврдили за РСЕ да “због забрињавајуће ограничених резултата у постизању циљева реформе правосуђа у протеклим годинама, а посебно у области интегритета, Комисија преиспитује своју подршку правосуђу путем ВСТВ-а БиХ.

Рајнхард Прибе (Реинхард Приебе), независни правни стручњак и њемачки судија, који је радио у Албанији и Сјеверној Македонији на унапређењу правосудног система, у свом специјалном извјештају на 25 страна, указао је на забрињавајуће недостатке, који је представљен почетком децембра 2019. године у Бриселу.

На лоше стање у правосуђу годинама указују и невладине организације у БиХ.

У посљедњем извјештају Транспаренцy Интернатионал БиХ (ТИ БиХ) из 2018. године, наводи се да правосуђе у БиХ не функционише, а да реформа, у коју је међународна заједница уложила више дестина милиона еура, никада до краја није урађена.

“У току је десетине дисциплинских поступака против носилаца правосудних функција, а посљедњи мониторинг процесуирања корупције пред судовима у БиХ, каже да правосуђе у БиХ већ годинама показује константан пад ефикасности у процесуирању корупције,” наводи ТИ БиХ.

Реформа правосуђа у БиХ траје од 2003. године и до сада су, према подацима ТИ БиХ, бројни донатори, међу којима преовладава ЕУ, уложили око 50 милиона еура.

(РСЕ)