Умјесто да робијају, осуђеници би могли да пуне буџет

У Кривични законик Републике Српске требало би вратити могућност да лица која буду осуђена на краћу робију могу затворску казну да отплате, чиме би, умјесто да буду на трошку државе, пунила буџет. Сматрају то правници с којима смо разговарали, а који тврде да је у питању иницијатива за коју се, уз њих, залаже и дио судија и тужилаца.

Република Српска 01.08.2020 | 08:17

Приједлози су различити па тако адвокати сматрају да би оваква могућност требало да се уведе за оне који буду правоснажно осуђени до годину затвора, док судије с којима смо контактирали, са друге стране, мисле да то треба да буде период до шест мјесеци.

Могућност замјене краће затворске казне новчаном је, по ријечима наших саговорника, отворена у ФБиХ и на нивоу БиХ, али и у земљама окружења.

"То значи да су грађани Српске у лошијем положају и више им одговара да им се суди у ФБиХ него у РС. Шта то у пракси значи? Неко буде осуђен на казну до годину дана, 'одлежи' седам или осам мјесеци, односно двије трећине, те изађе. Само је био на терету државе. Овако би се краткорочне казне затвора плаћале, како је то пракса била раније, у старом закону", истичу наши саговорници.

Милан Петковић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске, истиче да је Кривичним закоником РС који је тренутно на снази укинута дотадашња законска могућност замјене изречене казне затвора новчаном казном.

"Сматрамо да је то лоше рјешење, јер је пред Судом БиХ, али и у ФБиХ, дозвољена могућност да се изречена правоснажна казна затвора до годину дана замијени новчаном казном на начин да се за један дан плаћа 100 КМ, те се за годину дана уплати у буџет 36.000 КМ", рекао је Петковић, који је по струци правник.

Према његовим ријечима, пракса је показала да краткотрајне затворске казне, оне до годину дана, немају ефекте ни генералне ни специјалне превенције, односно да иду само на штету државе, која има трошкове и финансира боравак тих лица у затвору.

"На овај начин би лица која имају финансијску могућност могла да уплате та средства и да не иду на издржавање казне затвора, а на другој страни, лица која нису у таквој финансијској могућности, имају могућност замјене изречене казне затвора радом за опште добро на слободи, такозваним друштвено корисним радом", каже Петковић.

Дарко Кременовић, предсједник Адвокатске коморе Бањалука, истиче да је казну затвора могуће отплатити у земљама у окружењу.

"Сва стручна јавност је за то да се и код нас ово уведе. И код нас је, прије доношења Кривичног законика који је сада на снази, била отворена могућност откупа затворских казни у трајању до шест мјесеци. Ми тражимо да се Кривични законик усклади са праксом каква је у Србији, Црној Гори, Хрватској, ФБиХ те на нивоу БиХ", рекао је Кременовић.

Извор "Независних" из Основног суда у Бањалуци истиче да је став Кривичног одјељења тог суда да је потребно вратити могућност замјене казне затвора у новчану казну, у случајевима када је лице осуђено на казну до шест мјесеци.

"Такву праксу имали смо раније. Става смо да је то потребно поново вратити у Кривични законик РС. Те краткотрајне казне затвора су такве да лице које издржава казну ступи у контакт са лицима која су раније осуђивана и дође до ефекта контаминације, односно криминалног загађења. Иначе, наш приједлог је да онај који је раније осуђиван нема права замјене затворске казне новчаном", каже извор "Независних", образлажући став Кривичног одјељења Основног суда у Бањалуци.

У Министарству правде Српске, са друге стране, истичу да је њихов став у вези с овим питањем изнесен још 2017. године, током доношења Кривичног законика РС.

Подсјећају да Врховни суд РС, у складу са Уставом, те Законом о судовима РС, има надлежност да обезбјеђује јединствену примјену закона у Српској, односно да сви грађани буду једнаки пред законом.

"Имали смо ранију одредбу гдје се казна затвора, која је изречена осуђеном лицу у трајању до шест мјесеци, могла, на захтјев осуђеног, претворити у новчану казну. Тад је судија, уважавајући тежину и околности дјела, дозвољавао или није дозвољавао да се казна затвора претвори у новчану казну", наводи у изјави за "Независне новине" Слободан Зец, помоћник министра правде РС.

Међутим, по његовим ријечима, у таквим околностима је онај ко је већег или средњег имовног стања имао могућност да плати новчану казну, док су они слабијег имовног стања морали да иду на издржавање затворске казне.

"Видите да грађани нису били једнаки пред законом. Осим тога, постојале су и ситуације да се казна затвора претварала у новчану казну с тим што сте имали дневне износе, који су обрачунавани у односу на примања људи. Ако је неко незапослен, он је имао најмањи дневни износ. И ту смо имали неједнакост грађана пред законом, јер је неко плаћао 100 КМ за дан, а неко мање", истиче Зец.

На питање хоће ли онда иницијатива, која потиче од дијела адвоката и носилаца правосудних функција, заживјети у пракси, Зец истиче да је на радној групи да то оцијени.

"Једнакост свих грађана пред законом не смије бити упитна", нагласио је Зец.

(Незавине)