Инспектори МУП РС ослобођени, поново нема доказа

Врховни суд Републике Српске поново је укинуо пресуду којом су бивши бањалучки инспектори Срђан Радуловић и Огњен Стијак осуђени на укупно 14 година и три мјесеца робије због организованог криминала и трговине дрогом.

Република Српска 10.07.2020 | 12:55

Јелена Деспотовић, портпарол Врховног суда РС, изјавила је за Српскаинфо да су уважене жалбе оптужених и њихових бранилаца.

– Пресуда је укинута, а предмет је враћен Окружном суду у Бањалуци на поновно одлучивање – закључили су из Врховног суда РС.

Подсјећања ради, оптужени се нису ни појавили на недавном рочишту у Врховном суду РС, а њихови адвокати правдали су то актуелном ситуацијом око корона вируса.

Републичко јавно тужилаштво тако је доживјело још један шамар, али могу бити без бриге, јер за траљаве истраге и на десетине хиљада марака новца који је потрошен од грађана Републике Српске није и неће нико одговарати, нити ће се неко бунити због тога.

Са друге стране, криминалци могу бити мирни и чекати суђење током којег ће када је у питању правосуђе Републике Српске, сигурно бити ослобођен, ако не због недостатка доказа, онда сигурно због траљаве истраге и пропуста који су равни онима какве виђамо у америчким крими- серијама.

Срђан Радуловић и Огњен Стијак осуђени су у септембру прошле године у Окружном суду у Бањалуци на укупно 14 година и 3 мјесеца робије због организованог криминала и трговине дрогом.

Радуловић је осуђен на девет година, а Стијак на пет година и три мјесеца. Радуловићу је након поновљеног поступка “скинуто” годину дана у односу на ранију пресуду, а Стијаку два мјесеца.

У поновљеном поступку Радуловић је означен као организатор злочиначке групе, која се од 2011. до октобра 2013. на подручју Бањалуке бавила продајом дрога. Стијак је био члан ове злочиначке организације.

– Након детаљне анализе свих изведених доказа утврђене су казне оптуженима. Овим казнама које су ублажене због новонасталих измјена у Кривичном закону РС постиже се сврха кажњавања, као и превенција да други полицијски службеници не чине кривична дјела – наводило се у образложењу пресуде.

Према пресуди, Радуловић и Стијак су користили инфраструктуру МУП Републике Српске за продају дроге, што је узето као посебно отежавајућа околност.

Након што је Уставни суд БиХ у марту 2018. године прихватио апелацију оптужених, Врховни суд РС је укинуо правоснажну пресуду бившим инспекторима за наркотике тадашњег ЦЈБ Бањалука осуђеним на укупно 15 година и 5 мјесеци затвора због организованог криминала, јер суђење није било поштено, а пресуда је, како је оцијењено, била заснована на незаконитим доказима.

Радуловић и Стијак пуштени су на слободу у априлу 2018. године. Према посљедњој пресуди, уколико је потврди Врховни суд Републике Српске Радуловић би се требао вратити на издржавање затворске казне.

“Незаконити докази”

У одлуци Уставног суда БиХ наводило се да је пресуда Врховног суда РС била заснована на незаконитим доказима, односно саслушањима свједока покајника Славка Ђурића, бившег службеника МУП РС, и Горана Бошњака, осуђиваног наркодилера.

За Ђурића је, између осталог, наведено да га је прије свједочења МУП РС требао ослободити чувања службене тајне, па да тек након тога он свједочи у суду. Остало је нејасно како је уопште могло доћи до оваквог пропуста, те да ли је неко санкционисан у међувремену због тога.

За свједока Бошњака Уставни суд је образложио како ни бањалучки Окружни суд, а касније ни Врховни суд РС, нису превише обраћали пажњу на његова упозорења да је исказ, на основу којег је касније заснована комплетна пресуда, дао у страху за властити живот.

Уставни суд БиХ је у одлуци истакао да је Окружни суд Бањалука, ако већ тако није поступило тужилаштво, сам требао извести доказ који би потврдио или демантовао наводе Бошњака да му је исказ у истрази узет под притиском.

– Одговор на питање да ли би други проведени докази били довољни за осуду апеланта задатак је редовног суда. На Уставном суду није ни да нагађа какав би био исход суђења да ти докази нису употријебљени, нити који су докази били или нису били нужни редовним судовима за одлуку о постојању кривичне одговорности. Задатак Уставног суда је и у овој одлуци да одговори на питање да ли је или није дошло до повреде Уставом гарантованих права апеланата у кривичном поступку – закључено је у одлуци Уставног суда исписаној на 48 страница.

(Српскаинфо)