Као дијете био инвалид, а сад обара рекорде

Божидар (71) је рођен са инвалидитетом, снагом воље се оправио и сада обара рекорде.

Регион 14.06.2020 | 17:12

Као дијете је био инвалид јер је рођен са оштећењима кичме и ногу. Неколико операција током одрастања довело га је до инвалидских колица, а даље је само снагом своје воље, истрајношћу у вјежбању, ходању, трчању и спорту, успио да дође до потпуног опоравка.

Данас има 71 годину и у срједу увече је постао свјетски рекордер у трчању уз степенице.

Претрчао је 240 спратова и укупно 3.600 степеника, за невјероватних сат и 27 минута.

Дугогодишњи атлетичар Божидар Деодат Крешић из Осијека тако је потукао свјетски рекорд постављен у Чикагу гдје је млађи тркач од њега прешао 208 спратова/3120 степеница за 1,37 минута.

– Исплатио сам себи посмртну помоћ. Ако умрем доћи ће по мене. Леш ми је осигуран, а надам се бесплатном огласу о смрти – рекао је у шали прије почетка трке Крешић којег је у подухвату пратио цијели тим атлетских судија које су мјериле вријеме као и камера на глави која је снимала цијелу трку.

Она је најављена и верификована од стране Светске тауерранинг асоцијације која је, због феноменалног резултата, осјечког тркача увела међу својих сто најбољих тркача свијета.

– Цијели живот трчим, минимално четири пута недјељно. Организам ми је фит јер се и здраво храним, не пушим, пазим на унос потребних витамина и минерала. Квалитетна исхрана је 50 одсто тренинга. Преферирам воће и поврће више од меса. Генетика ми је наклоњена. Када сам ишао на преглед за срце доктори су били изненађени величином мог срца, не зато што је болесно велико него је генетски велико и здраво. Наводно због тога могу да поднесем све те спортске напоре – каже Божидар који се у такмичарске атлетске воде отиснуо са својих 50 година живота када се пријавио на међународно првенство у трчању на пет километара.

Окружен професионалцима, он аматер освојио је прво мјесто и постао првак државе. До своје 67 године редовно је наступао на домаћим и европским првенствима.

Окушао се и у бацању диска и копља. Имао је успјеха али није му било занимљиво.

– Имао сам период засићења док нисам чуо за ове лудаке који трче по степеницама. То је изузетно тешка дисциплина за срце и кољена. Не препоручује се људима моје доби али морао сам да покушам. Пријавио сам се прошле године на ту трку у Загрепчанки. Организатор прво није хтио да ме пусти. Сматрао је да имам превише година. Но, завршио сам је као најбољи у својој категорији. То ми се свидело па сам се годину дана припремао за ову осјечку трку коју сам организовао уз помоћ ентузијаста. У припремама су ми помогла два најбољи тркача свијета, из Јапана и Француске, који су ми давали савјете. Трчање уз степенице заправо нема везе са трчањем, боље се може описати као скакутање. Француз ми је открио технику која не умара. Требало ми је мјесец дана да је савладам. Због ње сам сачувао кољена – каже Божидар додајући како је за овај спорт изузетно важно бити и психички и физички истрениран.

– Прије 15 година ме је тркач из Бугарске научио како се током трчања спојиш са својом психом и постићи физички максимум – додаје овај витални 71-годишњак.

Трка је почела у 21 сат. Одржала се у небодеру од 14 спратова у којем Божидар иначе живи, на 13. спрату. Унутра је била спарина и ваздух је био тежак, али све Божидарове комшије отвориле су врата својих станова како би он имао довољно кисеоника да издржи трку. То га је гануло. Правила су налагала да му сваки успон на једном мора трајати 6,30 минута, јер то је ритам трчања.

– Трчао сам од подрума до самог краја. Са врха сам се спуштао лифтом, али сам и у њему трчао у мјесту како се мишићи не би опустили и охладили. Ритам срца ми је био око 180. Ништа нисам видио ни осјетио. Убацио сам се у свој филм и само гледао степенице и ноге. Када сам се 15-ти пут попео на задњи спрат, хтео сам да направим још један круг али са сљедећим кораком ноге и кољена су ми отказала. Био сам као парализован. Да ме нису придржали, пао бих. Након пар минута, када се крвоток опоравио, било ми је боље. Довео сам се до тога да тијело више не може – описује Божидар ову луду трку са самим собом коју је окончао рекордом. Мишићи ногу опорављају се од успона на 3.600 степеница.

– Признали су ми рекорд и наградили ме. Моје удружење Тауер Ранинг Кроејша асосиејшн уврстили су у дио асоцијације, ушао сам међу 15 чланова предсједништва и у елитни клуб 100 тркача свијета и као таквог ће ме позивати на свјетске трке и спонзорисати ме. То ме изузетно радује јер знам да ћу им као времешни тркач бити атрактиван за промоцију овог спорта – каже одушевљени Божидар истичући да у свијету спорта има само 3 посто спортиста који имају 70 година.

Божидар иначе има троје дјеце и двоје унучади али се нико од њих не бави активно спортом. Прошле године је организовао трку небодерских тркача названу Осјечанка 250 на којој су наступили углавном млађи спортисти па је схватио да је он у том спорту раритет.

(Српскаинфо)