„Електрокрајина“ изгубила податке због Шкрбићевог зета

„Електрокрајина“ мјесецима нема приступ подацима о потрошњи струје за више десетина хиљада предузећа и домаћинстава јер им је база података остала „закључана“ након што су посао даљинског очитавања бројила пребацили са компаније „Нитес“ на фирму „Дwелт“, открива портал ЦАПИТАЛ.

Република Српска 28.05.2020 | 22:52

Пребацивање уносног посла контроле система за очитавање, од фаворита Секе Кузмановић до фирме зета Ранка Шрбића, бившег министра здравља и кума Милорада Додика, резултирало је тиме да највеће дистрибутивно предузеће у Републици Српској нема приступ систему у који је уложило милионе марака. Управа је као изговор користила корона вирус да позове потрошаче да сами очитају бројила. 

АММ систем (Аутоматед Метер Манагемент), односно аутоматско управљање бројилима потрошње уведен је у „Електрокрајину“ 2009. године.

Тај систем подразумјева АММ систем софтвера којим се контролишу инсталирана интелигентна бројила потрошње електричне енергије чији се број из године у годину повећава. Процјена је да је таквих бројила на подручју које контролише „Електрокрајина“ око 33.000.

Деценију систем одржава и контролише компанија „Нитес“ која је на томе, све до прошле године, убирала милионе од „Електрокрајине“. По доласку на мјесто вршиоца дужности директора „Електрокрајине“ Драган Чавић одлучује се тај посао пребаци фирми „Дwелт“, у власништву Стефана Крнете, зета Ранка Шкрбића и партнера компаније „Проинтер ИТСС“.

Као разлог за промјену пословног партнера Чавић наводи неизвршење обавеза из уговора. „Нитес“ губи тендер и заузврат одбија уступити приступне кодове за софтвер, чиме „закључава“ базу којој електродистрибутивно предузеће више нема приступ. „Нитес“ своју одлуку правда „интелектуалним власништвом“, те нестручношћу „Дwелта“ да приступи подацима за чију контролу је добио тендер.

„Нитес“: Недамо изворни код, „Дwелт“ нема адекватно знање

У компанији „Нитес“ потврђују информације ЦАПИТАЛ-а да су обуставили сарадњу са „Електрокрајином“ по питању одржавања АММ система.

Истичу да су пионири у развоју АММ система у региону и да су са „Електрокрајином“ већ 2009. почели сарадњу у оквиру ЕБРД пројекта за развој и модернизацију дистрибутивне мреже.

Додају да је тај пројекат након двије године проширен средствима ЕИБ-а, те је укупно у систем интегрисано око 33.000 бројила.

По истеку гарантног рока, „Електрокрајина“ по Закону о јавним набавкама за услуге одржавања система ангажује „Нитес“, све до прошле године.

„Од јуна 2019. године, када је истекао посљедњи уговор о одржавању, „Нитес“ је про-боно вршио услуге одржавања и техничке подршке, све до почетка марта 2020. године, када је „Електрокрајина“ потписала уговор са другим добављачем. Од тог тренутка „Нитес“ нема пословну релацију са „Електрокрајином““, наводе у компанији „Нитес“.

У „Нитесу“ тврде да су сви приступни подаци у посједу „Електрокрајине“, као и техничка и корисничка документација.

„Додатно, на захтјев „Електрокрајине“ смо прије неких 15-ак дана поново доставили документацију, приступне шифре и објашњења топологије самог система. Оно што није и не може бити предмет преноса је изворни код система, који је интелектуално власништво „Нитеса“ и то „Електрокрајина“ и не спори“, истичу у „Нитесу“. 

Управо изворни код система је кључни проблем.

У „Нитесу“  не пропуштају прилику да баце рукавицу у лице конкуренцији,  претпостављајући да новоизабрани пружалац услуге одржавања АММ система „нема адекватно знање за вршење техничке подршке систему и стога долази до застоја у раду“.

„Наиме, несхватљиво је да упркос свјетској пракси да одржавање софтверских система ради или сам произвођач система или фирма која је ауторизована од стране произвођача, имамо случај да „Електрокрајина“ за услуге пружања техничке подршке и одржавања изабере компанију која није ни произвођач, ни ауторизовани партнер. Таквом одлуком се и довело у ситуацију да постоје проблеми у оперативном раду система који је у реалној експлоатацији више од 10 година“, закључују у „Нитесу“.

„Нитес“ у Бањалуци послује од 2007. године и сваке године биљежи вишемилионски приход. Најбоље  су пословали 2013. и 2014. године када су имали приходе од преко 20 милиона.

Према сазнањима ЦАПИТАЛ-а у „Нитесу“ је запослен један од синова Секе Кузмановић, бивше директорице „Електрокрајине“, која је на челу тог предузећа била осам година.

Само у другом мандату Кузмановићева је за услуге „Нитесу“ исплатила више од 1,6 милиона КМ.

Набавка услуга „Нитеса“ провођена је преговарачким путем без објаве обавјештења о набавци, а као оправдање наведени су „технички разлози“ због којих се уговор може додијелити само одређеном добављачу, те разлози који се односе на заштиту ексклузивних права.

Све је, наравно, било „у складу са Законом о јавним набавкама БиХ“

Уговори „Електрокрајине“ са „Нитесом“ у периоду 2015-2018. година видљиви су у табели, док вриједности ранијих уговора, од 2009. до 2015. године, нисмо успјели сазнати.

Сека Кузмановић неће о детаљима

Бивша директорица „Електрокрајине“ Сека Кузмановић рекла је да није упућена у дешавања у бившем предузећу од како је отишла у пензију прошле године, те да не може ништа да коментарише у вези са „Нитесом“.

„Могу рећи да сам имала добру сарадњу са „Нитесом“ и ништа друго“, истакла је кратко Кузмановићева.

Чавић: Очитавања непоуздана, а 30 одсто бројила није уопште очитавано

В.д. директора „Електрокрајине“ Драган Чавић рекао је за ЦАПИТАЛ да је по доласку на чело тог предузећа обуставио исплате „Нитесу“ због проблема у очитавању бројила.

На наше питање о блокади система, признао је да „Електрокрајина“ нема приступ бази података и даљинском очитавању. 

„Никоме неће бити плаћено док се систем не стави у функцију. Истина је да су онемогућили приступ. Још прошле године када сам дошао, обуставио сам плаћања зато што су постојали огромни проблеми у очитавању. У просјеку око 30 одсто бројила није уопште очитавано па сам дао налог да се изврши експертиза и утврђено је да, и за оно што је очитано, подаци нису поуздани“, тврди Чавић.

Додаје да је потом обавијестио „Нитес“ о свему и да су покушали да нађу рјешење, али да у томе нису успјели.

„Послије тога је расписан тендер, јавни поступак проведен, не знам како се зове фирма која је то добила сада и они не могу да приступе софтверу. Не знам како је то рађено, интелелектуално власништво је врло проблематично, база података и наши подаци не могу бити интелектуално власништво софтверске куће“, истиче Чавић.

Он каже да је новим уговором дефинисао да сваки мјесец именовано лице изврши надзор, те ако не постоје подаци, нема плаћања изабраној фирми, „довиђења“, каже Чавић.

„Док се не изврши надзор нема плаћања, то је клаузула у новом уговору. За услуге очитавања даљинских бројила „Нитесу“ је плаћано 47.000 КМ мјесечно. Не плаћам ја то од прошле године, у облигационом смислу уговор постоји, међутим дао сам рекламације и образложио због чега нам је то неприхватљиво. Свако своју одговорност носи, ја имам проблем и рјешавам га“, наглашава Чавић.

Каже да је интелектуално власништво и софтвер разлог зашто „Нитес“ неда новој фирми да приступи систему.

„Многе ствари смо рашчистили, али је јасно да нема могућности да се проблем ријеши. Нашли смо алтернативна рјешења и скинућемо ми њих с дневног реда, али нема више као што је било“, рекао је Чавић.

На Чавићеве тврдње да је обустављено плаћање „Нитесу“, у тој фирми одговарају да „никакве обуставе плаћања или тужбе нису предмет пословних односа „Електрокрајине“ и „Нитеса“, а поштовање уговора је вишеструко потврђено од стране менаџмента „Електрокрајине“ кроз записнике и референтна писма“.

На оптужбе да су очитања била непоуздана, у „Нитесу“ признају да је то могуће, али не због њих, већ, како наводе, због мреже „Електрокрајине“.

„АММ систем подразумијева пренос података, између осталог, путем електроенергетске мреже. Обзиром на квалитет и стање појединих сегмената мреже „Електрокрајине“, те типа бројила и врсте комуникације са бројилом, тај пренос није увијек стабилан и може доћи до неочитаних података са бројила“, наводе у „Нитесу“.

„Дwелт“ резултат Додиковог и Шкрбићевог похода на енергетски сектор

Чавић је рекао да не зна која фирма је ове године добила посао даљинског очитавања бројила, који „Електрокрајину“ кошта годишње више од пола милиона КМ, али сазнајемо да је то „Дwелт“.

Уговор о техничкој подршци и одржавању АММ система са конзорцијумом „Дwелт“ и „Сириус 2010“ склопљен је 26. фебруара ове године. „Електрокрајина“ ће им за тај посао платити 497.988 КМ без ПДВ-а у идућих годину дана.

Занимљиво је да је тендер за тај посао расписан 28. августа прошле године, а рок за пријаву понуђача је са 23. септембра помјеран неколико пута, све до краја новембра 2019. године, када су отворене понуде.

Истовремено, у септембру, „Дwелт“ је озваничио сарадњу са „Проинтером“ како би заједно могли да раде „на пројектима дигиталне трансформације енергетског сектора“.

Затим се у новембру затвара тендер „Електрокрајине“, а њихова понуда оцјењена је прихватљивом.

„Дwелт“ је компанија Стефана Крнете, зета бившег СНСД-овог министра здравља и данашњег декана Медицинског факултета Бањалука Ранка Шкрбића.

Фирма „Дwелт“ основана је 2015. године, исте године када је основан и „Проинтер“ и те године је биљежила добит од свега 1.153 КМ, али је раст профита убрзо дошао.

Ова година би требала да буде још успјешнија за новог ИТ фаворита власти у Српској јер је управо са „Дwелтом“, без тендера, „Електропривреда Републике Српске“ склопила посао од чак 12,3 милиона КМ за софтверску платформу за подршку снабдијевању електричном енергијом за 500.000 потрошача.

Поред тога, ЕРС је купила од фирме „Дwелт“ и софтвер за обрачун струје, што је урађено такође без расписивања тендера и због „хитности и изузетне важности“.

(Цапитал)