Паника због открића тајних тендера у Федерацији БиХ

Појачано интересовање неколико великих европских компанија за тендерску политику ЕП БИХ, изазвало је праву панику у њеном руководству. Угрожени су дугогодишњи уходани канали намештања тендера. Стога је руководство ЕП БИХ на муци.

Босна и Херцеговина 16.05.2020 | 14:44

Према званичним подацима, ЈП Електропривреда БиХ (ЕП БиХ) је у периоду од 2010. до 2019. година, инвестирала 307 милиона КМ у руднике у свом саставу.

У овом процесу евидентиране су и малверзације о којима је већ писано. Ради се о привилегованом наступу појединих компанија у јавним набавкама. Не залазећи у мање набавке опреме, које су такође у милионској вредности, приликом набавки већих вредности запажене су озбиљне злоупотребе.

На пример, указано да је пољска компанија Бецкер Wаркоп СП. з.о.о., испоручила опрему за руднике Какањ из друге руке, односно половну.

Сторија о махинацијама у ЕПБиХ и рудницима наставља се и даље.

На последњем тендеру за набавку опреме механизованог широкочелног комплекса у вриједности 13,7 милиона евра за ЗД РМУ Бреза, понуђачима су 13. марта 2020 враћене неотворене понуде због изјављене жалбе, коју је уложила једна компанија из БИХ, која нема квалификације за тај тендер, а у договору са страном компанијом која је процијенила да јој је угрожена победа.

У случају Рудника Мрамор, ЕП БиХ је приступила манипулисању са тендерском процедуром.

Како? Последњи тендер, у вриједности 21 милион КМ, уопште није био јавно објављен. Поглед на званичан Портал јавних набавки БиХ (www.ејн.гов.ба), показује преглед свих тендера за Рудник Мрамор, од августа 2016. до марта 2020.

Поред мањих набавки машинске опреме, присутан је и тендер број: ЗДР ИО 02-5-140/17- Опрема механизованог широкочелног комплекса и пратећа постројења, уређаји и инсталације у Руднику „Мрамор“, Ревир „Марићи“ ИИ хоризонт за потребе ЗД Рудници „Крека“ д.о.о. Тузла“.

Овај тендер био је прво оглашен на порталу јавних набавки између 3. августа 2017. и 12. децембра 2017. године, али без окончања.

Према доступним информацијама, ЕП БиХ је поново отворила тендер негде у четвртом кварталу 2018. године. Почетком 2019. ЕП БиХ је наводно прогласио чешку компанију Т Мацхинерy као победника, јер се радило о јединој комплетној понуди, и мало испод процијењеног нивоа цена из тендера.

Након тога, један од пољских конкурената уложио је приговор, и тендер је био одложен или отказан, о чему није било јавних информација. 

После неколико мјесеци, ЕП БИХ је поново отворила тендер, или у децембру 2019. или јануару 2020. године, али без јавног оглашавања и без постављања на званичан портал јавних набавки БиХ.

Онда је крајем фебруара објављено је да је датум затварања тендера за механизовани широкочелни комплекс за Рудник Мрамор, 24. фебруар 2020. године, и да је наводно било пет учесника који су доставли понуде.

Како су тих пет наводних учесника сазнали ту набавку?

Јер, тендер вредан 21 милион КМ није био објављен на порталу јавних набавки БИХ, што значи да потенцијални понуђачи нису имали шансу да учествују на тендеру. На њему су учествовали они понуђачи са којима је поступак договаран изван јавности и легалне процедуре, што спада у криминалне радње.

Када су се еминентни европски произвођачи опреме, незадовољни због тајног тендера, обратили ЕП БИХ, контакт особа госпођа Ирма Дајџић их је 27. марта 2020, обавијестила да је тендер објављен у Службеном гласнику број 83, од 20.12.2019. године.

Међутим, у том Службеном гласнику нема ни помена о том тендеру. Произвођачи рударске опреме, регистровани на порталу јавних набавки, упозорили су ЕП БИХ да за сваки нови тендер треба аутоматски да путем е-маила добију обавештење о набавци, у складу са врстом опреме или услуга за које је тендер објављен.

То се у случају тендера за опрему Рудника Мрамор није десило.

Упућени наводе да уствари ЕП БиХ и не управља самостално поступцима јавних набавки, већ то чини у договору са неколико страних лобиста и компанија, који имају одлучујући утицај на њену пословну политику.

Последњих година то је постало сувише очигледно.

Појачано интересовање неколико великих европских компанија за тендерску политику ЕП БИХ, изазвало је праву панику у њеном руководству. Угрожени су дугогодишњи уходани канали намештања тендера. Стога је руководство ЕП БИХ на муци.

Сада разматра како да актуелизује једну од ставки из званичне ''Мисије и визије'' компаније, а то је ''обезбеђење сигурности информација''? Она, последња са листе, ''друштвено одговорно пословање'' још је у другом плану.

Можда би било поштено према грађанима да руководство ЕП БиХ сачини извештај, које компаније су подијелиле колач инвестиционих улагања у задњих десет година, у износу од преко 307 милиона КМ.

Дошло би до занимљивог открића. ЕПБиХ би онда могла да усвоји као своју химну, песму Џонија Штулића ''Пољска је у мом срцу'', или њену практичнију верзију ''Злоти су у моме џепу''.

(БН)