Највише угрожене земље које зависе од туризма

Међународни монетарни фонд објавио је глобалне процене БДП-а по државама и мање-више цео свет је у минусу. Просечно ће на светском нивоу БДП пасти за три одсто, док ће раст да забележи свега неколико земаља, попут Индије и Кине.

Међутим, ни њихов раст неће бити онакав на какав су навикли, него далеко мањи – између један и два одсто, преноси хрватски портал Индекс.

Европа пада двоструко више од светског просека

Због пандемије короне БДП ће у Грчкој да падне 10 одсто, Италији 9,1 одсто, Хрватској и Црној Гори девет одсто, Словенији осам одсто, Француској 7,2 одсто, Аустрији и Немачкој седам одсто, Босни и Херцеговини и Румунији пет одсто, Северној Македонији и Бугарској четири одсто, Мађарској 3,1 одсто, а Србији три одсто. 

Економски аналитичар: Могло је да буде и много лошије

Економски аналитичар Дамир Новотни констатовао је за хрватски портал да је предвиђени пад "још најбољи сценарио" и да је могло да буде "пуно, пуно лошије".

Говорећи о привреди Хрватске, он је констатовао да је та држава веома зависна од туризма и да ће везаним гранама индустрије бити изузетан ударац.

- Земље које мање од Хрватске зависе од кретања људи, а више од кретања и производње робе осетиће мањи пад, иако нико у Европи неће проћи неокрзнуто - рекао је Новотни.

Он је додао и да је слушао водећег немачког епидемиолога који је својим суграђанима препоручио да овог лета не путују.

- Туризам и везане индустрије чине четвртину хрватске економске активности, а биће још добро ако остваримо и десет одсто онога што смо имали лани- рекао је Новотни.

Пад попут Хрватске имаће и Црна Гора, која такође зависи од туризма, док ће нешто мањи ударац да осети Словенија с падом БДП-а од осам одсто.

Мањи прилив девиза од исељеника

За Хрвате је посебно забрињавајућ пад у Аустрији и Немачкој, јер је у њима предвиђен пад од седам одсто БДП-а, па ће Немци и Аустријанци мање да путују и због мањка новца.

Други разлог је да ће грађани Хрватске остајати без посла у тим земљама у које традиционално одлазе на рад и можда ће почети да се враћају у домовину. Због тога ће се смањити и количина девизних дознака у Хрватску од којих зависи велики број грађана.

Новотни: Навијам за већи пад

- Можда ће звучати парадоксално, али ја навијам за још већи пад. Након великих падова следи релативно брз и стрм опоравак. Дуготрајни, поступни падови су најгори за економију - сматра Новотни који не мисли да ће пад од девет одсто бити катастрофа за Хрватску.

Он је рекао да би то значило да ће Хрватска да доживи кризу као пре десетак година, али овог пута с јачом економијом.

- Од пада од девет одсто можемо се опоравити за годину или две ако влада не направи исте грешке које су се радиле за време прошле кризе и још је више продубљивале. Не смеју повећавати порезе као што је направљено током прошле кризе. Надам се да су нешто научили - рекао је Новотни који предвиђа да би укупна економска активност ове године могла пасти за 15 одсто.

Штета што нисмо у еврозони

- Да смо већ у еврозони, могли бисмо рачунати на новац из фондова за екстремне шокове, овако ће пуно мање новца доћи до нас. Срећом, ХНБ је добро, иако неконзервативно, реаговао повећавши ликвидност банака, а има и доста девизних резерви. Уз то може смањити банкама обвезне причуве са 17 на деест одсто, колико је уобичајени просек, и то би могло имати велики утицај на привреду", закључио је Новотни.

(Блиц)