БиХ мјерама избјегла нежељени сценарио, али шта даље?!

Главни циљ подузетних мјера за сузбијање ширења корона вируса у нашој земљи је остварен. Наш здравствени систем, какав такав, је опстао, а вријеме које је испред нас осим у паметном отварању друштвеног живота и убрзавању тренутно пригушених економских активности треба да послужи и попуњавању видљивих системских рупа.

Босна и Херцеговина 25.04.2020 | 10:38

Основни страх који је комунициран кроз поруке надлежних у нашој земљи, али и мање више свакој другој, након првих забиљежених случаја заразе био је избјегавање тзв. италијанског сценарија и експоненцијалног раста броја заражених односно спуштање фамозне кривуље.

Сва прича о бројевима и кривуљама требала је да сачува здравствени систем, односно прије свега његове јединице интезивне његе.

Томе и свједоче бројеви хоспитализованих, тако је у Федерацији БиХ 62 пацијент с заразом корна вируса у болницама, а осам пацијената је на респиратору. У болницама у Републици Српској 125 је хоспитализовано, а 7 је на респиратору.

Данас, кад са сигурношћу можемо рећи да епидемија слаби, а то тврде и они најпесимистичнији представници здравственог сектора, може се закључити да је основни циљ остварен.

Спуштање кривуље и мањи број нових дневних случајева с разлогом нас је удаљио од бројања респиратора и сличних стратешких одредница које су доминирале на почетку пандемије.

Чак су се и оне мјере око којих су се највише ломила копља, забране кретање између општина у два херцеговачка кантона, показала као успјешне те се пандемија и у тим срединама стишала па се бројеви новозаражених мјере прстима једне руке.

Данас су кључне мјере којима се земља треба отворити, а које се подузимају поприлично опрезно и с једним оком на оном што раде комшије и сусједи.

Кад се земља затварала дјеловало је да се, можда и с разлогом, све ради у паници и преко ноћи, сад пак многи критикују да изостаје стратегија и да неизвјесност која се продукује неимањем конкретне агенде и датума кад ће се шта подузети ствара нове штете.

Како је хитно затварање државе и градова довело вјероватно и до позитивних резултата у борби против галопирајуће пандемије, тако преспоро отварање и чекање да се мјере препишу од сусједа може довести до већег оптерећења на оном другом тасу мјера против пандемије - економских посљедица.

Слушајући ставове свјетских експерата борба против пандемије бит ће дуга и дужа од оног што грађанство очекује, а вријеме би се по свему судећи требало искористити за додатно капацитирање здравственог система и припрему за пријетећи нови вал или пак само реп епидемије. 

(Клиx)