Добре и лоше стране Уредбе о судскм поступцима

– Уредба са законском снагом о роковима и поступању у судским поступцима, која је прописала да за вријеме ванредног стања престају тећи одређени рокови, дефинише и изузетке међу којима су и регистрација фирми и упис у Регистар пословних субјеката, промјена дјелатности или заступника, руководилаца фирми.

Република Српска 08.04.2020 | 23:04

Уредба са законском снагом о роковима и поступању у судским поступцима за вријеме ванредног стања за територију Републике Српске ступила је јуче на снагу након доношења од стране предсједнице РС Жељке Цвијановић.

Уредба прописује да за вријеме ванредног стања престају тећи рокови за подношење тужбе у парничном поступку, приједлога за покретање ванпарничног поступка или поступка извршења исправа или других поднесака који су везани роком.

Несметана регистрација фирми и промјене у регистру 

Уредба прописује да рокови не престају тећи само у хитним поступцима у парничној, ванпарничној и извршној материји и то поступци из породично – правних односа родитеља и дјеце, поступци за заштиту од дискриминације и злостављања на раду, поступци задржавања душевно болесних лица у здравственој установи, статусни поступци у вези са примјеном Закона о привредним друштвима, поступци уписа пословних субјеката у Регистар пословних субјеката.

Предсједник Адвокатске коморе РС Бранислав Ракић каже за ЦАПИТАЛ да је Уредба донесена на иницијативу Коморе, а како би се заштитила права физичких и правних лица током ванредног стања.

Он појашњава да правосуђе функционише, колико је могуће, и да се сви поступци хитне природе одвијају, као и да Регистар пословних субјеката ради без било каквих заостатака.

„Што се тиче статусних поступака у вези са примјеном Закона о привредним друштвима они се односе на све што се односи на промјене у судском регистру, не само регистрацију, већ и промјена овлаштених лица, сједишта, проширење дјелатности и друге промјене у вези са судским регистром које несметано теку“, истакао је Ракић.

Његов колега адвокат Предраг Барош сматра да је садржај Уредбе у складу са ванредним стањем, али и да ипак није у потпуности усаглашен са тренутном организацијом судова за вријеме ванредног стања. 

“Примјера ради, рокови не престају да теку у поступцима уписа пословних субјеката у регистар пословних субјеката, као и у поступцима којима се одлучује о приједлозима за одређивање привремених и судских мјера обезбјеђења. Без обзира што рокови у описаним поступцима и даље теку, тешко је очекивати да судови на ефикасан начин проведу поступак уписа у судски регистар”, нагласио је Барош.

Што се тиче одређивања мјера обезбјеђења, Барош истиче да то захтјева обавезно заказивање и провођење судске расправе. 

“Тешко је очекивати успјешно провођење расправе, услијед одсуства судија или подношења приједлога за одлагање од стране неког од учесника у поступку. Чак уколико би били испуњени услови за одржавање расправе, провођење расправе у канцеларији суда са странкама и осталим учесницима у поступку, представљало би окупљање већег броја људи на истом мјесту, па би се могло цијенити да ли би било у супротности са забраном окупљања. Јасно је да се не ради о масовном окупљању, али ипак не би било могуће одржати предложено  одстојање између присутних и слично”, мишљења је Барош. 

Ванредно стање показало неопходност увођења електронског потписа
Ванредно стање показало је и да је неопходна електронска комуникација између правосуђа и грађана.

“Сва коресподенција између суда и учесника у поступку, пријем и отпрема писмена врши се искључиво путем поште. Та комуникација је захтјевала модернизацију и прије тренутне епидемиолошке ситуације. Слање поднесака препорученом пошиљком је неекономично, неефикасно и не постоји могућност слања и отпреме електронским путем, уз примјену електронског потписа. Слање поштом, посебно сада, доводи до редова пред шалтерима, што би се могло превазићи модернизацијом комуникације. Ванредно стање свакако не представља период погодан за упућивање критика, али исказани проблем у комуникацији свакако представља тему о којој би било добро размислити након престанка ванредног стања и нормализације свих активности”, сматра Барош. 

И Ракић сматра да постоји потреба за електронском комуникацијом са судовима, истичући да је законом прописано да се пријаве за упис у судски регистар могу подносити електронски, али да то није заживјело.

“Предуслов за електронску комуникацију је електронски потпис и док он не почне да се примјењује у пракси то нећемо имати. Имамо за сад пилот пројекат са Уставним судом БиХ слања апелација, али је питање рокова кад је ко предао и кад су примили јер нема електронског потписа”, казао је Ракић. 

Други рокови прописани Уредбом

Уредбом је прописано да рокови не престају тећи и у поступцима у којима се одлучује о приједлозима за одређивање привремених – судских мјера обезбјеђења, поступцима извршења извршних испарва у вези са породично правним односима и поступцима за одлагање и обуставе запљене новчаних потраживања на рачунима извршеника код банке.

„Рокови престају тећи за подношење приједлога оштеченог за кривично гоњење у кривичном поступку и за подношење захтјева за покретање прекршајног поступка од оштеченог. Рокови престају тећи у кривичном и прекршајном поступку за изјављивање жалби на одлуке којима се поступак окончава, за изјављивање ванредних правних лијекова И за предузимање других процесних радњи”, наведено је у Уредби.

И у овом случају постоје изузеци када рокови не престају да теку у кривичној материји, а то су: хитни поступци у којима је одређен притвор или тражи одређивање притвора, поступци који се воде за кривична дјела извршена за вријеме ванредног стања и у вези са ванредним стањем, поступци у којима постоји опасност од застарјелости кривичног гоњења и слично. 

Такође, за вријеме ванредног стања, престају да теку и рокови у управним споровима, а изузетак су они поступци у којима постоји опасност по живот и здравље људи, јавни ред и мир, поступци у којима је потребна заштита имовине веће вриједности, те поступци који се проводе ради хитног и ефикасног функционисања органа републичке и локалне управе.

„Судија или предсједник вијећа може на рочишу ограничити или привремено, дјелимично или у цјелости искључити присуство јавности. Престанком важења ове уредбе настављају да теку сви рокови који су престали тећи ступањем на снагу ове уредбе, и у њих ће се урачунати вријеме које је протекло прије ступања на снагу ове уредбе са законском снагом“, наведено је у Уредби која је данас ступила на снагу.

Подсјећамо, Адвокатска комора РС покренула је иницијативу да буде донесена уредба о судским роковима са законском снагом или закон о привременим мјерама у вези са судским, управним и другим јавноправним питањима којима би се омогућило задржавање тока процесних рокова у поступцима, као и задржавање тока свих материјалних преклузивних рокова за остваривање права странака.

(Цапитал)