Важно: Ковид19 доноси галопирајући економски колапс

Цео свет – планета Земља постаје драматично неизвесно место за живот и посебно пословање. ЦОВИД19 – светска економска криза (највећа од ИИ светског рата) већ је доживела своје испољавање у Кини, Италији, Шпанији, САД и убрзано се шири свим меридијанима.

Регион 25.03.2020 | 20:10

Транспорт роба на Пацифику, измедју Кине и Западне обале САД  је готово заустављен. Границе унутар ЕУ поново су затворене. Државе, водећи рачуна о здрављу становништва и спречавању пандемијских каатастрофа убијају своје економије и цену за то плаћаћемо у временима пред нама. И то је неминовност, неизбежна, сурова реалност.

Како се ова криза рефлектује на светску економију?

Знајући да је савремена економија комплексан миx медјусобно испреплетаних играча:  запослених (радника), компанија, потрошача, банака и финансијских институција, финансијских посредника и држава, у коме сваки играч има своју незамењљиву улогу, намеће се питање ко ће први испасти из игре и да ли ће излазак било ког од кључних стејкхолдера потопити цео систем.

Да се то не би догодило, или бар не у катастрофалној мери све државе света морају да се спреме на „велику потрошњу", а тиме и велики раст јавних и укупно државних дугова. Фискални дефицити и акумулирање енормних дугова у привреди и становништву су потенцијалне економске нуклеарне бомбе које треба спречити да експлодирају.

И да се одмах разумемо, све што наше државе, на овим турбулентним балканским просторима буду у прилици да понуде, у датим околностима, биће недовољно и не стимулативно за одржавање бизниса и запослености.

Дакле, наше државе (Србија, БиХ, Црна Гора, Северна Македонија и Албанија) морају промптно да креирају „финансијски штит" против банкротства компанија и губитака радних места, а тиме и драматичних последица по животни стандард и најшире гледано одрживост живота на нашим просторима.

Нашим ограниченим и не претерано атрактивним економским миљеима једини спас у надолазећој економско-финансијској катаклизми, која ће се мерити са недостајућим стотинама и милијардама евра, могу да понуде заинтересовани инвестициони фондови  са којима се морају промптно отпочети преговори.

Дошло је време да се „стара сребрнина" очисти, исполира и стави у функцију очувања производних активности, која једино има потенцијал да својом активносшћу у будућности пуни буџете, који ће гарантовати социјална давања, функционисање јавних система и нузно подстицаје привредним секторима којима прети нестајање ( хотелско-угоститељска привреда, туризам, транспорт, логистика...).

Проблем је ста моземо понудити и коме моземо бити атрактивни. И јос вазно је, да ли смо вец сада закаснили? Када су фондови показивали интерес, због популизма и ситних појединацних интереса смо их сатанизовали и терали.

Зато је моја порука насим Владама- зовите их,ако јос неко хоце да се јави!

Аутор: др. Слободан Милосављевић
(економски - финансијски консултант  и бивши министар у више Влада Републике Србије)