Деблокада власти али и потпуна блокада државе!

Иако након 13 мјесеци чекања свакако треба поздравити иницијативу да се формира Савјет министара БиХ, при томе наглашавајући опредијељеност БиХ ка НАТО-у и слање документа који ће прихватити у Бриселу.

Босна и Херцеговина 20.11.2019 | 10:09 Брољим познаваоцима политичке прилике јасно је да тројац Бакир Изетбеговић- Милорад Додик- Драган Човић, не може превише допринијети побољшању живота грађана.

Живјећемо исто, ако не горе, као у вријеме техничког мандата Савјета министара. 

Рекло би се просто – идемо у деблокаду власти, али и у потпуну блокаду државе! Одавно је на сцени својеврсни политички систем незабиљежен у свијету. Националне стране које чине власт понашају се  као да БиХ припада појединцима из њихових страначких структура, а не народа који живе у њој.

Примијетила је то и Ивана Марић, аналитичарка те јавно казала како јој „мало буде мукица од "цунамија" оптимизма и честитки за епохални успјех тј. предлагање мандатара 'свега' годину дана након избора“.

„Посебно јер тај неки напредак и бољитак очекујемо од Човића, Додика, Изетбеговића и њихових сателита. Све су то познати борци за интересе грађане (додуше, за интересе јако ограниченог броја грађана, али нећемо цјепидлачити)“, написала је Марић.

Предсједници ХДЗ-а, СДА и СНСД-а нису кадри договорити се након састанка да јавности понуде сувислу причу у коју ће повјеровати, а не тумачити наметнута рјешења како коме одговара. Ваљда би требали бити способни макар знати рећи о чему су се и како договорили. Али, не, простор за расправу и јачање у корпусу гласача о томе како су управо они побиједили вјешто се оставља.

Јер, ако сви политичари прогласе побједу ко је онда губитник? У свјетлу приче о фудбалу, навијачи би се запитали да ли БиХ иде директно у НАТО или кроз бараж.

Кроз процес конституисања власти не дефинишу заједнички политички програм, односно те странке се заправо не договарају, или нису способне да се договоре, о кључним програмским циљевима нове власти која ће се евентуално формирати.

Та подјела власти се касније своди само на трговину, подјелу мандата и ресора па ћемо онда видјети да ли ћемо се око нечега моћи договорити. Већ нам је познато из ставова лидера политичких странака да о кључним питањима од интереса за државу и друштво, заправо нема консензуса и то је оно што ће бити велики проблем. 

(Патриа)