Сандра Решић отворила душу и испричала болну истину о свом оцу Нину!

Певачица Сандра Решић (31), ћерка покојног певача Нина Решића, одлучила је да једном за сва времена стави тачку на разне митове, измишљотине и нагађања који круже о животу и смрти њеног оца.

Забава 05.11.2019 | 18:00
Сандра Решић отворила душу и испричала болну истину о свом оцу Нину!
Сандра је годинама једва причала о Нину и његовој смрти, јер је све и сувише болело да би излазила у јавност и причала о детаљима. Међутим, неправда и неистине су је дотукле и натерале да први и последњи пут, како каже, исприча причу о свом оцу и његовом животу и смрти. Нада се, искрено нам каже, да ће је након овога људи оставити на миру што се тиче болне теме, и да неће морати изнова и изнова да се правда и демантује разне приче.

- Желим да једном за сва времена разрешим тај фамозни мит о његовој сахрани. Ја сам то вече, када је он преминуо, била у Бијељини, имала сам 19 година. Те вечери, сећам се, била сам на рођендану, када ми је само господин Синиша Кајмаковић у неких пет до девет послао поруку: "Умро је". Била сам у тоталном шоку и, онако, у сузама сам кренула са друштвом у болницу. На улазу нас је сачекала једна медицинска сестра која нас је питала: "Шта ви уопште тражите овде? Ја вас не могу да пустим, ја чак не знам ни ко сте ви, али ако мислите на овог певача Нина, он је умро и свакако не могу да вас пустим да га видите" - почиње Сандра.



- Моји другари су кренули да се расправљају са њом и објаснили су јој да сам његова ћерка, међутим она је само рекла да је не занима и буквално нас је истерала из болнице. Ја сам одмах назвала Кајмаковића, који ми је само рекао да ништа више не могу да урадим и да идем кући. Након тога, ја се искрено не сећам где сам и како сам негде отишла, мислим да сам отишла кући, али како... стварно немам појма. Само се сећам да целе ноћи нисам спавала, зато што ми је господин Кајмаковић рекао да сутра рано ујутру дођем у стан у ком је мој отац боравио док је био у Бијељини - прича нам Сандра.

- Ја сам око неких шест сати ујутру отишла у тај стан, а тамо су већ били његови стричеви, Селим и Љерка његова жена, био је Лео његов стриц и Неша који је био Нинов потрчко. Ја тог човека нисам ни приметила, јер је био закључан у Ниновој соби, у његовим стварима, његовој кожној јакни, у његовом качкету и његовим сатом на руци плакао све време. Исти тај Неша је човек који је покрао све ствари из стана мог оца, његове ствари, све његове слике, дневнике. Ту је била и нека старија певачица Бранка у неком вуненом џемперу - сећа се Сандра.

- Они су сви били ту и према мени су се опходили као да сам нека комшиница која је дошла ту да изјави саучешће. Мене нико ништа није питао, чак ми нико није ни саучешће изјавио. Сећам се као данас, на телевизији је био пуштен "ДМ сат". Ја сам ту само тако седела непомично, а они су коментарисали како је Драгана Мирковић испала фер према мом оцу. И, да, најважнија особа у том стану била је Љиља из Шапца, која је њему за живота и каријере наводно радила наталне карте. Та жена све време кукала је на сав глас, а мени ништа није било јасно, ни шта се дешава, ни ко су сви ти људи - прича Нинова ћерка.

- Ја сам била у шоку, мени се нико није обратио и осећала сам се као неки странац. У следећем тренутку излазим из стана и седам на степенице да запалим цигару, за мном излази и та Љиља, седа поред мене и само ми каже: "Данас је мом сину умро отац". Ја у том тренутку остајем у шоку, просто не могу да опишем тај осећај. Била сам толико бесна да сам само имала жељу да је гурнем низ степениште и позовем полицију - објашњава нам видно потрешена Сандра.



- После тога се само сећам те свађе и фрке око тога како ће да га пренесу у Босанску Дубицу, где је он захтевао да га сахране, поред мајке. Они се тако расправљају, шта и како, а мене и даље нико ништа не пита, нити ми се било ко обраћа. Док су се они тако расправљали којим комбијем ће да га превезу, како ће сви они да оду до тамо, мене ту нико не помиње. У једном тренутку, ја тако сва у шоку питам ујака: "Извини, а како ћу ја до тамо да одем?". На све то само се јавља та Љиља која ми каже: "Извини, али код нас у ауту нема места и стварно не знам шта да ти кажем". Све се то дешава брзином муње, ми тако силазимо испред зграде, а ја сам гледам где има места за мене, у чији ауто да уђем. Мени та Љиља још једном понаваља да за мене нема места и каже ми: "Мислим да би неки музичари за неких два сата требало да крену из Бјељине, па ето можеш са њима да се чујеш и договориш".

- Она у следећем тренутку затвара врата аутомобила и они одлазе и остављају ме ту, без броја тих музичара којима сам требала да се јавим. Ја остајем потпуно сама испред те зграде и нисам знала где ћу даље. Након тога позвала сам мајку и све јој објаснила, а она ми је на све то само рекла да се покупим, седнем на аутобус и вратим се назад за Београд.




- Сећам се само да ја у том периоду нисам нешто била у добрим односима са сестром Амелом која је била у Америци. Само знам да су те моје даиџе (родбина из Хрватске) у сарадњи са неким Нермином, који је иначе био посредник између Амеле и родбине, од сестре затражили да им за потребе сахране пошаље 5.000 долара, а након тога још неких 500 долара које је зафалило. Ето, ја сам била спречена да одем на сахрану, али ме само интересује која то сахрана кошта толике паре? Његова сахрана је била врло скромна, са већ купљеним гробним местом. Тако да, ето, моја сестра Амела је лично и персонално послала новац за сахрану, јер ја сам тада студирала и да сам хтела да финансирам све то, нисам имала одакле - прича кроз сузе Сандра.

- Мама и ја смо живеле само од једне, њене плате која је тада била неких 200 марака. Моја мајка је на крају последњих 100 евра које је имала послал Нину, јер он више није имао од чега да живи. Само не знам која би то жена урадила за бившег мужа , али само бих волела да се моја мајка више не меша у све то. Споменик је лично и персонално подигла моја сестра Амела Омеровић, тако да имена која пишу на споменику немају никакве везе са подизањем истог - тврди Сандра.



- Што се тиче Шерифа Коњевића и те приче, да су мој отац и Шериф имала проблема, због те жене Јасне нису истините. Када је Нино започео везу са њом, она и Шериф већ шест година нису били у браку, тако да ту нема неке превелике помпе. Све то мени је потврдио и сам Шериф, који када ме је први пут видео рекао: "Ја никада нисам рекао било коју ружну реч о Нину, ја са њим нисам имао проблем, имао сам га са бившом женом". Тако да је све то такође лаж.

- Пласирана је и прича да ја не посећујем Нинов гроб, што такође није истина. Ја довољно пута одем на гроб свог оца, али просто ми време и обавезе не дозвољавају да константно будем тамо. Тако да у тим причама о запуштеном гробу и корову нема истине, а ја се никада нећу сликати на гробу мог покојног оца да бих неком доказала да посећујем исти - каже нам млада певачица.

- Прича о томе да ме Нино никада није признао, те и да није био ожењен мојој мајком су такође још једна велика неистина, а као доказ за то медијима сам проследила и фотографије са њиховог венчања. Овим бих започела и једном за сва времена затворила те бројне неистине приче које се пласирају у јавности, око моје породице и мог покојног оца - завршава Сандра.

Извор:Телеграф.рс Фото:приватна архива

Коментари / 0

Оставите коментар