"Царинска унија би повезала Западни Балкан"

Најбољи облик економске сарадње и повезивања економија у региону Западног Балкана била би царинска унија, оцјењује Јоже Менцингер, словеначки економиста.

Босна и Херцеговина 20.10.2019 | 12:30 Иницијативу за формирање царинске уније на Западном Балкану покренуо је председника Србије Александар Вучић, који је још у фебруару 2017. предао "папир" са том разрађеном идејом тадашњем аустријском премијеру и садашњем мандатару за састав нове Владе Аустрије, Себастијану Курцу.

"Царинска унија, уколико је политички прихватљива, била би први корак у повезивању", изјавио је Менцингер, који за себе каже да је "југоносталгичар".

Сматра да нема дилеме да и Европска унија жели економски опоравак Западног Балкана јер, ако ништа друго, како примјећује, то повећава тржиште.

"Но, озбиљних намјера да се земље Западног Балкана брзо укључе у Унију за сада у ЕУ није било, нити је ЕУ, због кризе у којој се налази, сама спремна на ново ширење. Многи мисле да је прикључење Бугарске и Румуније била грешка", наводи Менцингер у интервјуу за Магазин бизнис.

Сматра да изјаве о придруживању Западног Балкана имају сврху да одрже "живим" мотив за укључење, јер то смањује политичке и социјалне притиске у земљама и смањује жељу за ослањањем на Русију, што је, како каже, посебно важно за Србију.

Према његовим ријечима, "очигледно је за ширење јако заинтересован НАТО, који је, уз Хрватску, учланио и Црну Гору и Македонију".

Главни економски проблем у региону Западног Балкана, види у "неспособности да се производи роба којом је могуће конкурисати на свјетском тржишту".

На питање да ли су најављени регионални инфраструктурни пројекти, попут аутопута Београд-Сарајево, аутопута Ниш-Приштина, брзе пруге Београд-Будимпешта, спас за регион, Менцингер одговара да "нису спас, али су значајни јер могу убрзати економски развој".

Коментаришући процјену Свјетске банка да би српска економија требало да расте од пет до седам одсто годишње да би сустигла развијене европске земље, истиче да је раст по тим стопама доста брз, те да је већи тешко постићи, поготово у ситуацији у којој се налазе државе Европске уније, која се ближи стагнацији.

"Да ли су за брз раст Србије заслужне реформе пореске администрације и јавног сектора, не знам. Али, циљ да се за једну деценију сустигну развијене економије Европе, чак и ако буде брз раст у Србији а стагнација у ЕУ, то је - утопија. Осим тога, уколико у ЕУ дође до озбиљне трајније рецесије, то ће се пренијети и на Србију", каже Менцингер.

Упитан шта мисли о стварању великих регионалних компанија путем аквизиција, Менцингер је врло скептичан када је ријеч о повезивању преко продаје производних капацитета и државне имовине страним фирмама, наводећи као пример случај Адрија Ервејза.

"Словенија је њемачком приватном фонду ''продала'' Адрија Ервејз за један евро и купцу додала неколико десетина милиона евра. Истовремено је аеродром Брник продала Фрапорту. Адрија је банкротирала... Сада се чека да стране фирме преузму летове. То није све. Словенија је продала банкарски систем, Рогашку и Раденску и много других фирми. То је срамота за све владе послије 1990. године", рекао је он.

Што се тиче заинтересованост НЛБ групе за куповину српске Комерцијалне банке, истиче да нема ништа против тога, али да је НЛБ и сама претежно у страном власништву.

"Остајем код тврдње да банкарски систем мора бити у домаћем, и то у државном власништву. Велики удио њемачких банака је у државним рукама њихових покрајина и ништа им не фали. И у Њемачкој је највећи проблем њихова највећа приватна банка", закључио је Менцингер.

Извор: Тањуг