Он је Цветко, има 83 године и...

. . . освојио је седам медаља на атлетском првенству! Пензионисани професор нишког Медицинског факултета Цветко Китић блистао на шампионату Балкана за ветеране. Мото му је "хоћу све, не дам ништа", а тајна његовог успеха је у здравој храни, оптимизму, али и партнерки млађој 50 година!

Остали спортови 03.10.2019 | 16:33
Он је Цветко, има 83 године и...
Цветко Китић дубоко је закорачио у девету деценију живота, али и даље је веома активан. Пензионисани професор Медицинског факултета у Нишу, који има 83 године, вратио се са Балканског атлетског првенства за ветеране са чак седам одличја.

Цветко је освојио три златне, сребрну и три бронзане медаље на Балканијади у Букурушту.

Он је у категорији атлетичара старијих од 70 година победио у трци на 100 метара, троскоку и скоку у даљ.

У трци на 110 метара са препонама био је други, а бронзане медаље освојио је у штафетама са атлетичарима из Београда.

Професор Цвеле, како га Нишлије зову, сигуран је да би се из Букурешта вратио са још којом медаљом, али су пропозиције такве да је могао да пријави само четири дисциплине у појединачној конкуренцији.

"Најдража ми је медаља у трци на 100 метара, а потом медаља у скоку у даљ. Сто метара сам истрчао за 15,7 секунди, а удаљ сам скочио 4,05 метара", истакао је Китић.

Китић је казао да је своју збирку одличја након такмичења у Букурешту увећао на 130 медаља, од којих су 85 златне.

Својим највећим успехом сматра освајање златне медаље на Олимпијским играма за ветеране, 2013. године у Торину.

"На том такмичењу сам освојио злато у скоку у даљ, сребро у троскоку и бронзу у трци на 100 метара. Тада сам у даљ скочио 4,68 метара, у троскоку сам имао резултат 8,85 метара, а на 100 метара сам трчао 14,24 секунди. Тада сам имао боље резултате него сад, јер сам био млад, а сада ми опадају физичке способности па и резулати", изјавио је он.

Као младић Китић је тренирао атлетику у нишком клубу "Железничар", али се потом посветио студијама и науци, а спорту се озбиљно вратио пре 18 година када је пензионисан.

"Нисам желео да живим као класичан пензионер, да седим на клупи у парку и да играм шах. Учланио сам сам у атлетски клуб "Ветеран" у Београду и кренуо да се такмичим. Трчим и радим вежбе сваког јутра од 7 до 8,30 часова на кеју поред Нишаве, а једном недељно одлазим на стадион Чаир са штоперицом да бих проверио време. Уколико нисам задовољан резултатима, појачавам тренинг", рекао је Китић.

Истакао је да већ сада има највећи број медаља у Србији у категорији ветерана, а верује да ће до 90. рођендана године поставити рекорд у дужини такмичења.

"Намеравам да и даље побеђујем, јер је све испод злата за мене неуспех. Не прихватам када људи кажу 'важно је учествовати'. То кажу они који не могу да постигну нешто више и онда тиме правдају себе. Када изађем на атлетску стазу мислим као Спартанац, кажем себи 'хоћу све, не дам ништа' и борим се као Спартанац", истакао је Китић.

Здравље га, додао је, и даље одлично служи и то зато што се придржава "седам златних правила", а то су физичка активност, ментална и сексуална активност, правилна исхрана, оптимизам, социјална комуникација и путовања.

"Осим што редовно тренирам, здраво се храним, учим енглески сваког дана, дружим се са људима, путујем, оптимиста сам, никада ружно о животу нисам мислио. Разведен сам, али имам већ 13 година партнерку која је млађа од мене 50 година", изјавио је Китић.

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар