СП: Није смак свијета, али кредита више нема!

Србија је претрпела ударац каквом се није надала, а исти долази као знак да сви, од екипе до целе нације, морају да се спусте на земљу и врате у реалност. Ништа није изгубљено, али Србија још ништа није добила или освојила. Лекције из меча са Шпанијом морају да се науче, јер другачије не може да се направи корак напред.

Кошарка 09.09.2019 | 23:50 Најлакше је бити генерал после борбе.

Високо смо полетели, зато смо се јако болно приземљили и то је једина истина након тмурне и језиве недеље у Вухану. Шпанци су нас упуцали као глиненог голуба и у прах претворили све амбиције да се Србија пресели у Шангај. Уместо да напредује и иде ка северу и Пекингу, српска експедиција сада се враћа практично у комшилук од места одакле је започела путовање – у Донгуан.

Много, чак је и превише негативних детаља остало је по завршетку утакмице са Шпанијом. Пораз изузетно боли, послао је Србију у тежи део жреба, али није смак света! Ако нешто позитивно може да се извуче из неуспелог покушаја да се надигра вишегодишњи ривал онда је то стало у практично свих 40 минута. Сви негативни аспекти српске игре послужиће стручном штабу и кошаркашима као јако важна лекција за дуел против екипе сличне филозофије и стила, вођена последњим кошаркашким Мохиканцем Луисом Сколом.

Србија је претрпела ударац каквом се није надала, а исти долази као знак да сви, од екипе до целе нације, морају да се спусте на земљу и врате у реалност. Ништа није изгубљено, али Србија још ништа није добила или освојила. Лекције из меча са Шпанијом морају да се науче, јер другачије не може да се направи корак напред.

ШТА СЕ ДЕСИЛО С КЛУПОМ?!

Против Анголе 52, Анголе 78, Италије 44 и Порторика 51 поен. Синоћ - 21. А на клупи су Никола Јокић, Немања Бјелица, Марко Гудурић, Василије Мицић и Бобан Марјановић (није добио праву минутажу прим. аут.), између осталих. Радуљица је убацио седам, Јокић шест, Мицић пет и Бјелица три поена. То је било све...

Шта се то догодило са играчима?! Серђо Скариоло и његови играчи су једноставним пребацивањем одбране на зону и нешто компликованијим брзим променама типа дефанзивне поставке потпуно уништили сваку нападачку концепцију Србије. Учинили је непостојећом у кошаркашкој светковини, а момци с клупе нису урадили ништа како би растеретили своје носиоце, што је Фурији само олакшало посао да из утакмице практично искључи двојицу од њих тројице. Једног дословце, а другог изолује до те мере да није био присутан на паркету. 

До полувремену у листу стрелаца се од "резервиста" уписао само Јокић и то са четири поена укупно, од чега је само један постигао у тој кобној другој четвртини. Остали - нула. Поређења ради, Шпанија је у том моменту имала чак 20 поена од играча с клупе, на крају 35. 

Све то довело је до ситуације да Богдановић на терену проведе више од 35 минута и буде максимално оптерећен, јер није имао ниједну валидну нападачку алтернативу и испомоћ. Владимир Лучић је уписао осам поена на 1/5 из игре, Никола Милутинов поен мање. Сви изузев Богдановића (9/14 - 64%) и Милутинова (3/4 - 75%) били су на 50 одсто или мање учинка из игре...

НЕМАЊА БЈЕЛИЦА

Вероватно ни највећи тренерски стручњаци не могу да објасне како је Немања Бјелица у року од два дана отишао с екстремно позитивне на онај негативни крај скале. Бјелици једноставно не пријају увек окршаји с Фуријом, јер му ово није први пут да се нашао у оваквој позицији након директног судара. Потпуно исти случај догодио се и у Дежели 2013. (0/4 из игре, 2п), односно у оба сусрета у Пољској пре једне деценије, када је скупио два поена уз 0/5 из игре. Сетићемо се, опет, сусрета два европска великана на Евробаскету 2015, када је Бјелица завршио меч с 24 поена и 10 скокова и био најзаслужнији за високи узлет Орлова. 

Шпанија је свој домаћи задатак урадила савршено. Схватили су Серђо Скариоло и његови сарадници од кога прети највећа опасност и исте неутралисали. Бјелица је после неколико врхунских издања против, објективно, слабих ривала заиста показао ону тамну странну своје играчке личности и сви се искрено надају да се овако нешто више неће догодити. Без Белог Србија губи превише у свим фазама игре и његов значај тиму је немерљив. То се највише видело претходне вечери. Ако је ово било оно најслабије и најлошије што је могао да пружи, нека против Аргентине направи супротно. О даљим корацима више не желимо да размишљамо...

КОБНА ДРУГА ЧЕТВРТИНА

Ситуација уопште није наивна, понајвише јер у четвртфиналу долази противник који гаји потпуно сличан кошаркашки стил као Шпанија, иако квалитетом није у рангу Фурије. Екипа с Пиринеја урадила је сав потребан скаутинг за Гаучосе и сада је на Србији да реагује и покаже да је овај меч био само статистичка грешка и ништа више. Друга четвртина, њен резултат и утицај који је имала на коначни расплет треба свима у тиму да стоји испринтано и налепљено поред огледала, да сваког јутра када се пробуде схвате да као екипа врхунског квалитета и један од главних претендената за круну не могу себи да приуште тако нешто. Претходна ситуација када је Србија дозволила бар 30 поена на великим такмичењима ривал је била Словенија. Као и сада, играо се други квартал који је Словенија добила са 36:25 уз страховиту ролу Горана Драгића.

Овог пута био је то први десетоминутни интервал који је Србија изгубила на турниру и то на какав начин. Шпанија је самлела Орлове и одиграла на горњој граници дефанзивних и нападачких могућности, што је створило ненадокнадив јаз, иако су се играчи Серђа Скариола "нудили" у неколико наврата...

УДВАЈАЊЕ КАО ПЕНИЦИЛИН

Шпанија је преузимањем код Бјелице и сталним удвајањима на Јокићу и Богдановићу створила оптерећење које је очигледно било превелико за Србију. Додуше, у шпанску мрежу се попут рибе упецао Јокић, док је Богдановић искусно избегавао такве ситуације, мада му је повремено било јако тешко да дише. Млади Сомборац мора да научи да контролише емоције, недостаје му репрезентативног искуства, а као да на примерима других селекција и играча на турниру није научио да протекцију код судија овде неће добити. Јер нити је ово НБА, нити су арбитри квалитетом ни близу тог света. Јокић није могао да истрпи стално "чепркање" лопте, ситне ударце који се можда на снимку и не виде, због чега је изгубио разум и фрустрације испољио на судијама. Убрзо је схватио колико је то било погрешно. Богдановић је кроз клупску, потом и репрезентативну каријеру прошао безброј таквих ситуација и довољно је само као целину ставити искуство из Истанбула пре две године да би свима било јасно о чему је реч. Богдан јесте имао својих потешкоћа на моменте, али је остао хладнокрван и знао да узврати противнику на једини валидни начин - поенима. То ипак није било довољно... Ни приближно. 

РИКИ РУБИО И МАРК ГАСОЛ

Нити је Стефан Јовић добио судар са Рикијем, нити је Никола Јокић завршио меч испред Гасола. Штавише. Два дуела која су била у фокусу показала су зашто је Шпанија заслужено славила. Док су две од три ударне виолине Србије биле заустављене, обе шпанске песнице радиле су пуном снагом. Рики је на крају имао 19 поена, а одлука његових чувара да га сувише често остављају самог на шут испоставила се као контрапродуктивна за Србију и идеална за Шпанију. Гасол је своје бескрајно искуство ставио у функцију тима и на сваки покушај Србије да дефанзивно одговори на исти начин и оптерети бекове управо је искусни центар био тај који је скидао тај притисак с њих. Готово беспрекорно је одрадио своју ролу, избацио Јокића из такта и одвео Фурију до заслужене победе, уз 11 убачених поена. 

Србија већ у понедељак рано ујутру креће пун Донгуана, где ће у уторак одмерити снаге са Аргентином. Због компликованог преласка у нови град екипног тренинга у хали неће бити, баш као и у дану трансфера из Фошана у Вухан, али ако смо досад у Кини нешто научили јесте да и све што је извесно - није извесно. 

Играчи сада морају да охладе главе, покушају да опораве своја тела и врате их у оптимално стање за Аргентину. Све што је било остаје, али само је најближа будућност важна. А у њој Србија ће пробати да исправи криву Дрину преко Аргентине...

Извор: моззартспорт