Оборен тендер оставио војнике у БиХ без хљеба

Припадници Оружаних снага БиХ из Горажда, Жепча, Добоја и Дервенте због поништења тендера за набавку хране остаће без хљеба и пита, јер, како стоји у образложењу Министарства одбране БиХ, које га је и поништило, “ниједна понуда није достављена у одређеном крајњем року”.

Босна и Херцеговина 31.08.2019 | 11:32 Вриједност тендера премашује 100 хиљада еура и то је тек један од тендера поништених у посљедње двије године, а чија укупна вриједност износи око три и по милиона еура.

Ниједна од понуда у пропалим тендерима, према званичним наводима Министарства одбране БиХ, није била прихватљива.

Проблеми дужи од једне деценије

На проблеме с јавним набавкама у овом министарству дуже од деценије указивала је и Канцеларија за ревизију институција БиХ, те је за систем јавних набавки дато мишљење с резервом. Негативно или мишљење с резервом упућивано је многим институцијама у БиХ управо због проблема у вези с јавним набавкама, односно нетранспарентним и дикскриминирајућим процедурама.

О томе зашто се у БиХ често поништавају тендери, појаснио је мониторинг јавних набавки који је са још неколико невладиних организација радио Транспаренцy Интернатионал (ТИ) БиХ, а Милена Мастило за РСЕ наводи:

„Прије свега то су детаљно прецизне техничке спецификације које могу испунити само одређени понуђечи, иако закон прописује да техничке спецификације морају понуђачима омогућити једнак и недискриминирајући приступ такмичењу, најбројнији су примјери погодовања а неријетко се дешава да је роба буквално преписана из каталога.“

Лист медвјетке 30 посто, коријен зечијег трна 25, коријен преслице 20 посто, зелен вријеска 10, лист бреза 10 и кукурузне свиле пет посто, баш овакав и у овом омјеру Увин Х чај желе пити у Шумама Херцег Босне, одјел Купрес, како су то навели у свом јавном позиву, а што су занимљивим издвојили и у ТИ.

А преференце су присутне свуда.

„Једно пише, друго стиже“

Један од примјера новинарима је недавно представљајући налазе на којима су радили изнио Александар Драганић из Агенције за развој предузећа ЕДА из Бањалуке.

„Прва је набавка већа од 250 хиљада еура, то су два ватрогасна воузила од стране града и Сарајево гдје се спецификација димензија дужина, ширина, висина, карактеристике као што су клиринс, максимални угао успона при опретећењу, тачно видите да је то возило које је тражено Камаз. Кад су дошли резултати ми смо видјели да је `Лада ауто` добила тај посао која заступа марку ватрогасног возила Камаз“, каже Драганић.

„Рудник и термоелектрана Угљевик“, прошле су године за исто возило, истог понуђача расписали исти тендер, гдје је чак и осовинско растојање наведено у спецификацијама. Иако је на ову понуду било жалби, Канцеларија за разматрање жалби одбацила ју је као неосновану, мада је Законом о јавним набавкама у БиХ, забрањено кориштење описа из каталога једног произвођача.

Аналитичарка Тања Топић сматра да ситуација у којој се огроман криминал мјери стотинама милиона, указује на двије ствари.

„Једна је да немамо изграђену правну државу и да оне институције које би требало да функционишу и одраде свој посао, иако постоје документовани примјери страшних размјера корупције и криминала и фаворизовања појединих компанија које су блиске структурама власти, имају игнорантски однос према тим случајевима и затурање у прашњаве ладице настојећи да купе вријеме које ће избрисати те трагове. Други показатељ је тај оквир и наша свијест. Ми смо постали такви да смо огуглали на корупцију и те случајеве и то нам је постало прихватљиво.“

Политички прсти

Да ту има и политичких прстију упозорио је недавно и Транспаренцy Интернатионал који је нашао везу између нетранспарентног финансирања политичких странака те закључио да "је видљиво да су донатори странака добијали бројне тендере у локалним заједницама гдје управо те странке врше власт.“

Такође су примали донације од оних фирми које већ имају уговоре са јавним институцијама. Како је изнео Мервин Мирашчија из Фонда за отворено друштво, све то за последицу има да у БиХ између 250 до 300 милиона еура од јавних набавки на годишњем нивоу заврши у сивој зони.

„Уколико имамо четири милијарде које се годишње троше у Босни и Херцеговини, веома лако можете израчунати колико је то, значи да имамо стандард једне Њемачке, Француске ... Код нас је практично у сивим токовима, нешто што је подложно корупцији, између 500 и 600 милиона КМ (око 250 до 300 милиона еура) на годишњем нивоу“, објашњава Мирашчија.

Званично, још увек, нема стратегије за сузбијање сиве економије без обзира на податке који показују да управо држава, то јест њени грађани, плаћају високи цех нетранспарентног одливања новца.

Извор: РСЕ