На њега је Тур д' Франс чекао 110 година!

Трка је почела 6. јула у Бриселу и после три недеље и 3. 366 километара завршена је у Паризу, на Јелисејским пољима. . . Млађег шампиона нисмо имали у последњих 110 година! Кафетерос “сркнуо” жуту мајицу! Колумбијац Еган Бернал је велики шампион!

Остали спортови 28.07.2019 | 23:23 Сада и званично!

Бициклиста екипе Инеос Колумбијац Еган Бернал постао је данас трећи најмлађи победник у историји Тур д'Франса.

Двадесетдвогодишњи Бернал је први Колумбијац који је славио у тој славној трци, а најмлађи је победник Тура у последњих 110 година.

Најмлађи победник у историји Тура био је 19-годишњи Француз Анри Корне из 1904. године, а други најмлађи је Франсоа Фабер из Луксембурга, који је 1909. године био неколико дана млађи од победника овогодишње трке.

Победник данашње последње етапе од Рамбујеа до Париза, дуге 127 километара је возач екипе Лото Судал Аустралијанац Кејлеб Јуан резултатом три сата, четири минута и осам секунди. Он је победио после одличног спринта и остварио је трећу етапну победу на овогодишњем Туру.

Холанђанин Дилан Груневеген из Јумбо Висме био је други, а Италијан Николо Бонифацијо из екипе Тотал Дајрект Енерџи заузео је треће место.

Трка је почела 6. јула у Бриселу и после три недеље и 3.366 километара завршена је у Паризу, на Јелисејским пољима.

Возачи су током етапе у добром расположењу разговарали и пили шампањац, а Бернал је наздрављао члановима екипе Инеос који су се возили поред у аутомобилу.

Бернал је жуту мајицу преузео од возача Кивк Степа Жулијана Алафилипа после 19. етапе, а након тога што је француски бициклиста 14 дана био у вођству.

Бернал је трку завршио укупним резултатом од 82 сата и 57 минута.

Друго место у генералном пласману заузео је прошлогодишњи победник Британац Герајнт Томас, такође из екипе Инеос, са заостатком од минут и 11 секунди, а трећи је Холанђанин Стивен Крејсвејк из екипе Јумбо Висма са заостатком од минут и 31 секунд.

Алафилип заузео је пето место у генералном пласману.

Зелена мајица за најбољег спринтера припала је Словаку Петеру Сагану (316 бодова), најбољи брдаш је домаћи такмичар Роман Барде (86 бодова), најбољи млади такмичар је и победник Тур д'Франса Еган Бернал, најбољи тим је Мовистар из Шпаније, док је за најборбенијег возача проглашен Француз Жулијан Алафилип, који је био водећи у генералном пласману до 19. етапе.

Он није Рене Игита па да у одсудним тренуцима начини глупост која га кошта победе, није ни Наиро Кинтанада би му фалило зрно тактичке мудрости или снаге да би дошао до тријумфа. Једино што дели с њима је држављанство, нација.

Колумбијац Еган Бернал је велики шампион, од данас и највећи, а то нам потврђује чињеница да је, крунишући сјајну форму током текуће године, стекао звање победника најпрестижнијег бициклистичког догађаја - Тур де Франса, притом ће у наредних годину дана његов гардеробер красити и бела мајица намењена најбољем младом возачу Трке кроз Француску!

Истина је да се трка састоји од етапа, још већа истина је да се без иједне (званичне) етапне победе може постати цикло-краљ. Бернал је крунски доказ!

Кафетерос је постао први Јужноамериканац с победничким ловором око врата кад је у питању најскупљи бициклистички караван, а за тај подвиг му је било потребно 82 сата и 57 минута.

Имао је успоне и падове током такмичења. У другој етапи се ушушкао међу првих 10 возача у генералном поретку, средином трке је демонстрирао умеће првог фаворита зграбивши позицију број три, потом као да је сркнуо врућу кафу - испао је из водеће тројке и заостајао за лидером трке ЖилијаномАлафилипом око три минута, међутим, његова веза са планинама из времена кад је као јуниор доминирао у маунтин бајку, ‘’испословала’’ је невреме три деонице пре завршетка трке, па је скраћене, односно прекид, етапе ‘’продужило’’ његово име до самог врха. Остатак трке могао је прећи и везаних очију.

Клупски друг овогодишњег шампиона, прошлосезонски победник Британац Герант Томас, имао је развојни пут сличан Берналовом на 106. Тур де Франсу, али само сличан.

Најчешће је време по окончању етапа проводио на  2. месту, тако да Г (Џи) више не представља најјачу силу на точковима. За утеху му може бити то што је након последњег силаска са двоточкаша рангиран на позицију која му је предвиђана пре почетка Трке кроз Француску. За нијансу нижи пласман у односу на претходно издање ове трке остварио је возивши 21 етапу минут и 11 секунди дуже од победника.

Холандска презимена увек представљају проблем кад је правилан изговор у питању, но да је Лалама окретање педала начин живот и да знају да возе- знају.

Стивен Кројсвајк није био ‘’предвиђен’’ за тако висок пласман, иако су му даване шансе за успех, зато се  човек чији надимак има везе с вешањем ‘’окачио’’ на најнижу тачку предвиђену за тројицу најбољих такмичара, што значи да се померио два места  навише у односу на 2018. годину. Углавном је чврсто седео на позицијама близу врха укупног пласмана, тако је и на крају било.

Његов заостатак за Берналом износи мунут и 31 секунд.

Високе Татре се не простиру до Француске, па се Словак Петер Саган, по обичају, дочепао наслова најбољег спринтера, тачкасту мајицу за најуспешнијег на брдским циљевима приграбио је домаћи ‘’јахач’’ Роман Барде, а британски Тим ИНЕОС, упркос томе што су његови адути заузели два челна места, није могао у тимској конкуренцији да се супротстави шпанском Мовистару.

Жуто је увек у моди. У земљи Галских петлова посебно. Питајте Бернала.

Генерални пласман:

1. Еган Бернал (Инеос) 82:57:00
2. Герант Томас (Инеос) +1:11
3. Стивен Круијсвик (Јумбо-Висма)+1:31
4. Емануел Бухман (Бора) +1:56
5. Жулијан Алафилип (Квик степ) +4:05
6. Микел Ланда (Мовистар) +4:23
7. Ригоберто Уран (Едукејшн) +5:15
8. Наиро Кинтана (Мовистар) +5:30
9. Алехандро Валверде (Мовистар) +6:12
10. Ворен Барги (Аркеа) +7:32

Извор: мондо.рс/моззартспорт/Б92