Завршена ликовна колонија Бардача

Изложбом новонасталих радова на отвореном простору, синоћ је завршена 36. Ликовно-еколошка колонија „Бардача-Србац“, на којој је десет академских сликара из Србије, Црне Горе и Републике Српске протеклих осам дана стварало дјела на тему „800 година самосталности Српске православне цркве“.

Република Српска 01.07.2019 | 11:19
Завршена ликовна колонија Бардача
Умјетници су  иза себе оставили тридесетак слика са вјерским мотивима и природе радјених, углавном, техником уље на платну, од којих ће најбоља обогатити фундус  слика  ове, најстарије Колоније у Републици Српској,  која у свом депоу већ има више од  600 дјела. Према ријечима секретара  србачке колоније Стевана Умљеновића, око 200 слика краси радни простор бројних  републичких институција и установа Републике Српске.  

Он је изразио задовољство што је колонија упркос тешким условима рада  задржала континуитет  и даље доприноси  афирмацији културе. Нажалост, ни након 36 година ова колонија није добила галерију, а још увијек није обезбједјен ни адекватан простор  депоа, чиме су слике  изложене  пропадању.  Начелник  општине Млаедјан Драгосављевић је одао призјнање  колективу Центра за културу  за напоре које чине да се колонија  организује и тиме афирмише ова локална заједница. Он је обећао да ће пружити помоћ у рјешавању присутних проблема.

Директорка ЈУ Центар за културу и спорт Србац Сандра Михољчић захвалила се умјетницима на одзиву и  плодном раду, али и покровитељима ове културне манифестације, Министарству образовања и културе, општини, Природно математичком факултету и бројним спонзорима без чије подршке ова колонија, како је рекла, не би успјела.

На свечаном затварању колоније на Бардачи, представљен је и  каталог слика са прошлогодишњег сазива у коме је србачкка књижевница и културни радник  Бранка Санчанин објавила  осврт на  значај оснивања  колоније, њен дугогодишњи рад, са посебним нагласком на деградацију, девастацију  и уништавање Природног резервата Бардача,  након процеса приватизације  рибњака.  НБјено казивање је био уствари  „некролог“  за Бардачу која више није као што је била.



„Ликовно-еколошка колонија  Бардача била је  „лек“, природни  антибиотик, аналгетик и антидепресив за душу“, казала је Санчанинова и додала да је овај природни парка, богат флором и ффауном, био мјесто било изазов за екологе, биологе, сликаре, археологе,  истраживаће, књижевнике и пјеснике, инспирација за ствараоце свих врста. Сада више тога нема. Вјерни Бардачи остали су сликари и  србачки културни посленике само да се традиција не прекине.   

Надахнуто је говорио и историчар умјетности Александар Саша Грандић, члан Умјетничког савјета Колоније - Бардача. Он је оптимиста и вјерује да ће се овај простор обновити.

„Бардача је у неком смислу упокојена. Медјутим, у неком другом смислу она васкрсава. И када погледате барем у траговима, рибе поново васкрсавају, уз васкрс риба долазе птице. Онда умјетници као апостоли живота могу да причају разновсним језицима а да их ми разумијемо. Причају да су Бог и природа вјечни .Сликари су ти који виде и запажају боље од других и тиме је њихово дјело јаче, енергичније, силније и траје  много дуже него што траје људски живот. Идеје трају, а идеја медју нама  има и биће их. И  ова колонија ће и даље бити „лијек“ за природу“ и за човјека“, оптимиста је Грандић.  

У оквиру рада  36. Сазива ЛЕК „Бардача – Србац“  у Тренинг центру Природно математичког факултета на бардачи, одржан је и „округли сто“  посвећен  јубилеју „800 година аутокефалности СПЦ“,  о чему су говорили насојник манастира Осовица, отац теофил, те историчари  Душко Пеуља и Александар Грандић.  Одржана је и Школа сликања за 11 талентованих ученика основних и средњих школа са којима је радио академски сликар Зоран Сувајац Зограф.

(БН/С.К.)

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

ужас

01.07.2019 12:20

Погријешили су тему колоније. Тема је требала бити: Како некажњено од природног резервата и станишта птица направити њиву на којој се узгаја кукуруз и немилице земља пршће отровом-хербицидима?! Како уништити здраву животну средину? Нико неће због тога одговоарати зато што нико ништа прстом да мрдне... Ни институције Републике нити општине, нити било који грађанин. Све легло... А када смо код овогодишње теме колоније свака част. Не знам какве само има везе црква и колонија, црква и уништена природа? Ето, ни црква није дигла глас да спријечи екоцид.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Xy

01.07.2019 13:17

Без Стевана нема колоније

ОДГОВОРИТЕ