Један од стварних хероја Чернобиља

Олексиј Ананенко у хваљеној серији ХБО приказан је као један од тројице јунака заслужних што се несрећа у тамошњој нуклеарки није претворила у још већу катастрофу.

Свијет 17.06.2019 | 16:23 Ананенко данас живи у једнособном стану у предграђу Кијева и тврди да није херој.

– Нисам се никада тако осјећао. Радио сам свој посао – каже 59-годишњи инжењер који је с двојицом колега учествовао у врло ризичној операцији дренирања воде испод нуклеарке како би се спријечила још једна, много разорнија експлозија.

У једном од најдраматичнијих тренутака у цијелој серији, глумци који играју Ананенка и двојицу колега Валерија Беспалова и Бориса Баранова, лутају поплављеним подземним ходницима у потрази за вентилима које је потребно отворити како би се испразнили спремници за воду смјештени три метра испод горућег реактора.

Нуклеарни стручњаци страховали су од друге експлозије усијаног радиоактивног горива и његове реакције с големом количином воде у спремницима.

На екрану, званичници информишу раднике каква опасност пријети и тројица се добровољно јављају за акцију како би спријечили “смрт милиона људи”.

Истина је да се у стварности страховало од друге експлозије, али се тада није знало какве би могле бити посљедице.

Тројици инжењера, који су у серији приказани као добровољци, у стварности је наређено да крену у мисију. О ризицима им није речено ништа.
 

– Добио сам наређење да одем тамо, па сам отишао – рекао је Ананенко, смеђоок и смеђокос мушкарац који нимало не наликује плавокосом исландском глумцу Балтасару Брекију Самперу који га утјеловљује у серији. “Није ме било страх” – рекао је. 

Заштићени само ронилачком опремом и једноставним маскама за дисање, тројица мушкараца кренула су поплављеним ходницима испод реактора. Користећи се свјетиљкама, успјели су пронаћи вентиле и одврнути их.

– Исте секунде чуо сам звук воде која отиче. То је било чудесно – каже Ананенко. Тај подухват погледао је и на малом екрану.

– То нисмо имали. И кретали смо се брже – каже показујући на боце с кисеоником. Иако је носио два дозиметра, Ананенко се не сјећа података о количини радијације.

– То значи да није била јако висока – каже.

Његов колега Баранов умро је 2005. али је трећи из “самоубилачке мисије”, Беспалов жив и станује у истој четврти као Ананенко.

Ананенко није имао озбиљнијих здравствених проблема и наставио је радити у нуклеарном сектору до 2017. Тада је због тешке саобраћајне несреће и озбиљних повреда које је претрпио морао у пензију.

Одликован је низом совјетских и украјинских одликовања и сада живи од државне пензије која износи око 720 марака.

(Радио Сарајево)