Повратак Харченка у балканску игру

- Поводом именовања Александра Боцана-Харченка за новог амбасадора у Србији, данашња "Политика" пише да се његовим доласком у Београд у епицентар враћа још један међународони актер који је прије десетак година био укључен у рјешавање косовског питања.

Србија 17.06.2019 | 09:18 Лист наводи да је Кремљ избором Боцан-Харченка (62) за новог амбасадора у Србији показао да ће Београд у наредном периоду бити нарочито важно стециште дипломатских активности.

Осим што је ријеч о искусном дипломати који је дуго радио у овом региону и већ су му добро познати сви наши односи и проблеми, Боцан-Харчено долази с мјеста директора Четвртог европског одјељења руског Министарства иностраних послова.

То значи да има посебно добар увид у ситуацију у југоисточној Европи, дакле и шире од оквира који заузимају државе бивше СФРЈ, уз које ово одјељење "покрива" и Албанију, Бугарску, Грчку, Кипар, Румунију и Турску.

Доласком Боцан-Харченка у Београд као да се поново окупља стара интернационална "екипа" дипломата које је прије дестак година била укључена у рјешавање косовског питања, примјећује лист.

Боцан-Харченко био је руски представник у међународној Контакт групи за Косово, а потом и члан посредничке "тројке", у којој је још Волфганг Ишингер заступао ЕУ, а САД Френк Визнер, а за које лист наводи да су се у последње време поново заинтересовали за ситуацију у вези са КиМ.

На прве информације, које су се појавиле још прошле године, да ће Александра Чепурина замијенити Боцан-Харченко, предсједник Србије Александар Вучић је рекао да је он "истакнут, оштар, снажан дипломата, један од руских специјалаца", као и да је "сасвим јасна" порука коју носи његово именовање, подсјећа лист.

Српска јавност се упознала са Боцан-Харченком док је радио као специјални изасланик руског министра спољних послова за Балкан од 2004. до 2008. године.

Иначе, он је након завршеног Московског факултета за међународне односе, био на челу одсјека за земље бивше СФРЈ у руском МИП-у и један од чланова руске делегације на мировним преговорима у Дејтону и на мировној конференцији о БиХ у Паризу.

Од 1997. до 2002. године радио је као савјетник посланик у руској амбасади у Хрватској, одакле је отишао на мјесто замјеника директора Трећег евроспког одјељења МИП Русије, да би 2008. године био именован за замјеника директора Четвртог европског одјељења.

До 2014. године радио је као амбасадор Русије у БиХ, а те године је именован за директора Четвртог европског одјељења.

Течно говори енглески и српски језик, а током каријере добио је три признања од руског предсједника Владимира Путина - медаљу ордена за заслуге за отаџбину другог степена, Орден пријатељства и Орден части који је добио указом у јануару 2018. године за допринос у реализацији спољнополитичког курса Руске федерације.

Орден заставе Републике Српске добио је 2013. године од тадашњег предсједника Милорада Додика.

Руски предсједник именовао је 10. јуна Боцана-Харченка за новог амбасадора у Србији.

(Тањуг)