БиХ: Све више се живи на кредит

Да су трошкови живота све већи говори чињеница да се све више грађана краткорочно задужује за основне животне потребе као што су куповина лијекова, огрева или плаћање станарине. Микрокредитне организације су адреса на које се углавном јављају јер се нуде најповољнији кредити и услови. Међутим, колико та задужења заиста помажу?

Република Српска 07.06.2019 | 18:46 Бројна истраживања су показала да скоро 75 одсто становништва у БиХ редовно посуђује новац, односно да за већину додатни удар на буџет представља сваки изненадни трошак већи од 50 марака. Зато се велики број њих одлучује за ненамјенске потрошачке кредите које углавном користе за мјесечне трошкове које би иначе требало да покрије плата.

АНКЕТА БАЊАЛУКА

- Врло мало људи може да каже да има неку финансијску способност да може да узме оно што му треба и да купи све што је потребно да преживи.

- Четворочлана породица треба 1800 марака да преживи мјесец дана а добије 500 марака зато мора дигнути кредит и читав живот је у кредиту.

- Тешко је овом народу али шта да радимо.

У којој мјери су трошкови живота у раскораку са примањима свједоче и продавци који су свакодневно у контакту са грађанима. Кажу да се све мање купује у великим количинама и да се мањак новца осјети по томе што се сад све углавном купује на комад.

„Како они пролазе, мени је највише жао пензионера они стварно немају јер мале су пензије јер кад плате режије даље развлаче и купе једну мркву, краставац, један парадајз али опет некако народ преживљава“, каже Дана Малић, продавач.

Из микрокредитних организација које смо контактирали кажу да из дана у дан биљеже све више клијената који кредите дижу за основне потребе, а рок отплате равнају по датуму кад ће примити плату или пензију. Кредити се узимају за разне намјене.

„Најчешће су то неки мањи захвати попут опремања стана, набавке намјештаја, кућних апарата, лаптопа, ванредни трошкови, куповина и регистрација аутомобила, организације већег славља и различите стоматолошке и естетске интервенције“ ,кажу у једној микрокредитној организацији. 

Све већи је број грађана који се задуже на 15 дана јер немају никакве уштеђевине да би могли да покрију све мјесечне трошкове. Из удружења потрошача кажу да највећи проблем стварају свакодневна тиха поскупљења која тјерају грађане да посежу за кредитима.

„Подизање плата или пензија за неких 10 или 30 марка није допринијело да је платежна моћ грађана повећана. Цјелокупна привреда која се данас свела само на трговину или на услужне дјелатности проузроковали су управо овакав тренд да ми имамо поскупљења. Овдје се не види помак ово треба заиста доносиоци одлука да донесу драстичне промјене да економија иде у другом смјеру да постанемо земља која нешто производи да можемо парирати другима да би дошло до побољшања стандарда грађана у нашој земљи", каже Муриса Марић, Удружење потрошача ДОН Приједор.

Статистике показују да су пласмани краткорочних кредита становништву порасли од почетка године и већи су за 7,6% у односу на исти период прошле године док су укупни кредити пласирани становништву у протеклих 6 година порасли за скоро 2,34 милијарде марака односно чак 33 одсто.

БН ТВ